ENA DJE­VI­CA MA­RI­JA

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis -

do­va­li i os­ta­li u mo­li­tvi, a že­ne su otiš­le na po­či­nak. No, ta­da je sti­gao apos­tol To­ma, ko­ji ni­je us­pio do­ći na vri­je­me i opros­ti­ti se od Dje­vi­ce Ma­ri­je.

To­ma je pla­kao kao di­je­te

„To­ma se ras­pla­če kao di­je­te kad ču­je za Ma­ri­ji­nu smrt. Uče­ni­ci gos­ti­ma opra­še no­ge i ma­lo ih okri­je­pi­še. U me­đu­vre­me­nu su se že­ne pro­bu­di­le i us­ta­le, a kad su se one po­vuk­le, odve­do­še To­mu i Jo­na­ta­na na mjes­to gdje je umr­la Bla­že­na Dje­vi­ca… Sa­da su, me­đu­tim, To­ma i Jo­na­tan že­lje­li po­ći do gro­ba Bla­že­ne Dje­vi­ce, a apos­to­li upa­li­še svje­tilj­ke pri­č­vr­š­će­ne na mot­ka­ma te svi po­đo­še s nji­ma po Ma­ri­ji­nom križ­nom pu­tu do nje­zi­na gro­ba. Ne raz­go­va­ra­hu mno­go, za­dr­ža­va­hu se krat­ko kod spo­me­ni­ka na pos­ta­ja­ma, spo­mi­nja­hu se Gos­po­di­no­va križ­nog pu­ta i sa­mi­los­ne lju­ba­vi Nje­go­ve Maj­ke, ko­ja je ov­dje pos­ta­vi­la ove spo­me­ni­ke i ta­ko ih čes­to za­li­je­va­la svo­jim su­za­ma“, ka­zu­je Em­me­rich, opi­su­ju­ći ka­ko su, ka­da su sti­gli do grob­ni­ce, svi se ba­ci­li na ko­lje­na, a To­ma je po­ju­rio s Jo­na­ta­nom pre­ma ula­zu špi­lje. Ivan ih je sli­je­dio. „Dvo­ji­ca uče­ni­ka sa­vi­ju grm­lje is­pred ula­za una­trag te oni uđo­še i sa stra­ho­po­što­va­njem pla­ho klek­nu­še is­pred odra Bla­že­ne Dje­vi­ce. On­da se Ivan pri­bli­ži la­ga­nom li­je­su na­lik na ko­ša­ru, ko­ji je ma­lo iz­la­zio iz­nad odra, raz­ri­je­ši tri si­ve vrp­ce ko­je su za­tva­ra­le pok­lo­pac te ih sta­vi nas­tra­nu. Tad osvi­je­tli­še li­jes iz­nu­tra te vi­dje­še, du­bo­ko po­tre­se­ni, ka­ko mr­tvač­ka plat­na, u pot­pu­nom obli­ku kao bi­ja­hu umo­ta­ni, le­že pred nji­ma praz­na. Pre­ko li­ca i gru­di bi­ja­hu otvo­re­ni, po­vo­ji za ru­ke bi­ja­hu la­ga­no od­mo­ta­ni, no ipak još u omot­nom obli­ku, kak­vi su le­ža­li, ali pre­obra­že­no ti­je­lo Ma­ri­ji­no vi­še ne bi­ja­še na zem­lji. Oni po­dig­nu­tih ru­ku u ču­du po­gle­da­še uvis kao da im je sve­to ti­je­lo tek sa­da nes­ta­lo s vi­di­ka, a Ivan iz špi­lje po­vi­ka oni­ma va­ni: „Do­đi­te i di­vi­te se, Ma­ri­ja vi­še ni­je ov­dje!“, na­vo­di Em­me­rich, opi­su­ju­ći ka­ko su na­kon to­ga svi, dvo­je po dvo­je, ula­zi­li u usku špi­lju i gle­da­li u ču­du gdje praz­na mr­tvač­ka plat­na le­že is­pred njih „Izi­šav­ši, klek­nu­še svi na zem­lju, gle­da­ju­ći uvis pre­ma ne­bu s uz­dig­nu­tim ru­ka­ma, za­pla­ka­še i po­mo­li­še se, hva­li­še Bo­ga i nje­go­vu pre­obra­že­nu Maj­ku, nji­ho­vu dra­gu, vjer­nu Maj­ku, po­put oda­ne dje­ce ne­kim slat­kim ri­je­či­ma ko­je im Duh po­lo­ži u us­ta. Tad se pri­sje­ti­še i spo­me­nu­še onog obla­ka, svje­tlos­ti ko­ji su od­mah pos­li­je po­ko­pa na pu­tu ku­ći ugle­da­li iz da­lji­ne ko­ji se spus­tio na grob­ni bre­žu­ljak, a on­da od­le­tio uvis. A Ivan uze mr­tvač­ka plat­na Bla­že­ne Dje­vi­ce s ve­li­kim po­što­va­njem iz li­je­sa, prek­lo­pi ih i ured­no smo­ta pa ih uze k se­bi. On­da opet pok­lo­pi li­jes i po­nov­no ga za­ve­že vrp­ca­ma. Ta­da na­pus­ti­še grob­nu špi­lju, či­ji ulaz opet za­tvo­ri­še grm­ljem“, ka­zu­je bl. An­na Kat­ha­ri­na Em­me­rich, do­da­ju­ći da su pos­li­je Ma­ri­jin stan u ku­ći apos­to­li ure­di­li u cr­k­vu.

HRVATSKOIZRAELSKO DRUŠ­TVO

Sve­to mjes­to kr­š­ća­na Cr­k­va Ma­ri­ji­na gro­ba u Je­ru­za­le­mu

Sta­tua Dje­vi­ce Ma­ri­je po­kraj ku­će u ko­joj je ži­vje­la u Efe­zu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.