SPO­MEN NA TE­TU LI­ZU I GE­NE­RA­CI­JE SEOSKIH ŽE­NA IZ ME­ĐI­MUR­JA

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

U su­bo­tu je u rod­nom Me­đi­mur­ju umr­la naj­poz­na­ti­ja pje­va­či­ca me­đi­mur­skih na­rod­nih pje­sa­ma Eli­za­be­ta To­plek ili­ti te­ta Li­za. Da je još po­ži­vje­la, u stu­de­nom pros­la­vi­la bi 93. ro­đen­dan. Pri­je de­set go­di­na sni­mi­la je kom­pak­t­nu plo­ču s or­kes­trom an­sam­bla La­do ko­ja je osvo­ji­la čak tri Po­ri­na. Taj je al­bum pred­sta­vi­la i kon­cer­tom u za­gre­bač­kom Ke­rem­pu­hu na ko­jem je pje­va­la još jed­na ve­li­ka pje­va­či­ca kaj­kav­ske pro­ve­ni­jen­ci­je, An­đe­la Po­toč­nik. Ite­ka­ko za­pa­že­na bi­la je i nje­na plo­ča snim­lje­na s po­pu­lar­nim Cin­ku­ši­ma, je­dins­tven pri­mjer vo­kal­ne i glaz­be­ne su­rad­nje iz­me­đu umjet­ni­ka bit­no raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja ko­ja je okru­nje­na i nas­tu­pom u pre­pu­nom KSET-u ko­ji je pri­vu­kao uglav­nom mla­đu pu­bli­ku. Op­će­ni­to se stje­cao do­jam da je te­ta Li­za ima­la bo­lji kon­takt s mla­di­ma, ne­go sa svo­jim vrš­nja­ci­ma. Za­to i jest bi­la omi­lje­na među mla­dom pu­bli­kom i mla­dim lju­di­ma ko­ji su se ama­ter­ski ba­vi­li ču­va­njem tra­di­cij­ske glaz­be. Taj­na te bli­skos­ti sva­ka­ko je i u to­me da je Eli­za­be­ta To­plek svo­ju mi­ro­vi­nu po­šte­no za­ra­di­la kao školska kuharica u Do­njoj Du­bra­vi. Ia­ko su je me­di­ji po­s­ljed­njih go­di­na na­zi­va­li pri­ma­do­nom i kra­lji­com međimurske po­pev­ke, te­ta Li­za ni­je ima­la ni pri­ma­don­ski ni­ti kra­ljev­ski ži­vot, ia­ko je pred jav­noš­ću u onoj ra­skoš­noj me­đi­mur­skoj noš­nji ko­ju je s po­no­som obla­či­la nas­tu­pa­la se­dam de­set­lje­ća. Ima­la je te­ta Li­za pu­no is­kus­tva pa ne­ma­lo ču­di da je pr­vu sa­mos­tal­nu plo­ču i to u ča­ko­več­koj pro­duk­ci­ji sni­mi­la u vre­meš­noj do­bi, u vri­je­me ka­da dru­gi lju­di po­la­ko za­tva­ra­ju stra­ni­ce svo­je bi­ogra­fi­je. No, te­ta Li­za ni­je bi­la ti­pič­na, to ni­ka­ko. Ener­gič­na, sta­me­na, po po­tre­bi i oš­tra, ali uvi­jek di­rek­t­na, po­ne­kad me po svo­jim sta­vo­vi­ma i ka­rak­te­ru pod­sje­ća­la i na ve­li­ku pjes­ni­ki­nju Ves­nu Pa­run. Uos­ta­lom, obje su bi­le bo­dul­ke, jed­na mor­ska ro­đe­na na Zla­ri­nu, a dru­ga kon­ti­nen­tal­na, ro­đe­na na oto­ku za­rob­lje­nom iz­me­đu dvi­je br­ze ri­je­ke. Za­hva­lju­ju­ći re­da­te­lju Bran­ku Iš­tvan­či­ću, o te­ti Li­zi je snim­ljen i do­ku­men­tar­ni film u ko­jem se na­la­zi i ona pre­li­je­pa sek­ven­ca u ko­joj os­ta­rje­la pje­va­či­ca svo­jim je­dins­tve­nim, so­nor­nim so­pra­nom pje­va uz prat­nju ban­dis­ta (pu­ha­ča) u ma­glo­vi­toj, ti­pič­no me­đi­mur­skoj pri­ro­di ko­ja vi­še skri­va ne­go što ot­kri­va. Do­is­ta, te­ško je za­mis­li­ti bo­lju i sli­ko­vi­ti­ju, te auten­tič­ni­ju in­ter­pre­ta­to­ri­cu pre­kras­nih, nos­tal­gič­nih ali i ri­jet­ko dra­ma­tič­nih me­đi­mur­skih pje­sa­ma od Eli­za­be­te To­plek. Sto­ga bi bi­lo li­je­po ka­da bi net­ko sa­ku­pio nje­ne snim­ke po­si­ja­ne po na­šim ra­dio sta­ni­ca­ma u ko­ji­ma je te­ta Li­za uz kul­tur­no- umjet­nič­ka druš­tva sr­ča­no pje­va­la svoj im­pre­siv­ni re­per­to­ar i ta­ko na­pra­vio svo­je­vr­s­nu glaz­be­nu kro­no­lo­gi­ju nje­zi­nog pje­vač­kog ži­vo­ta. To bi tek bio pra­vi spo­men ne samo te­ti Li­zi, ne­go i svim onim ge­ne­ra­ci­ja­ma seoskih že­na iz Me­đi­mur­ja ko­je su mu­ko­tr­p­nom ži­vo­tu us­pr­kos, sti­za­le pje­va­ti, pa on­da i stva­ra­ti međimurske po­pev­ke s ko­ji­ma se ova Hr­vat­ska s pra­vom po­no­si. Ili bi se s nji­ma tre­ba­la po­no­si­ti, ali sus­tav­ni­je i sa­mo­uvje­re­ni­je.

Ve­ne­zu­elan­ski pred­sjed­nik Ma­du­ro že­li pri­gra­bi­ti što vi­še (o)vlas­ti jer, tvr­di, ta­ko će vra­ti­ti mir zem­lji s naj­ve­ćim naf­t­nim re­zer­va­ma na svi­je­tu. Pris­ta­še opor­be i da­lje mu pru­ža­ju ot­por.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.