Šlam­pa­vi bi­ro­kra­ti ras­tje­ru­ju inves­ti­to­re

U ras­pra­vi oko po­re­za na ne­kret­ni­ne, is­pod ra­da­ra je go­to­vo proš­la još jed­na za­kon­ska odred­ba, ona o uvo­đe­nju li­cen­ci­ra­nja ra­ču­no­vo­đa. Na­rav­no, tro­ško­vi li­cen­ci­ra­nja i svi dru­gi pa­li bi na po­du­zet­ni­ke jer bi mo­ra­li pla­ća­ti skup­lje us­lu­ge. I to je on­da pol

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Danas se sve in­for­ma­ci­je di­je­le, i ne mo­že ni jed­nom oz­bilj­nom inves­ti­to­ru net­ko po­dva­li­ti. Zdra­va pod­lo­ga za inves­ti­cij­ski val u Hr­vat­skoj prav­na je si­gur­nost, što jas­ni­ji pro­pi­si ko­ji se ne mi­je­nja­ju sva­ke no­ći. U Hr­vat­skoj ne­ma­mo ni jed­no ni dru­go

Pred­sjed­nik Hr­vat­ske gos­po­dar­ske ko­mo­re Lu­ka Bu­ri­lo­vić vo­li pu­to­va­ti svi­je­tom. Istina, vo­lje­li su to i nje­go­vi pret­hod­ni­ci, po­se­bi­ce Na­dan Vi­do­še­vić. Pod Bu­ri­lo­vi­će­vim vod­stvom u HGK se ni­šta ni­je iz­mi­je­nio. Da­pa­če, pri­mjet­na je samo dalj­nja ras­troš­nost, no­vo za­poš­lja­va­nje, i ni­ko­ga bri­ga za to, i vi­še nit­ko ne spo­mi­nje do­bro­volj­no člans­tvo fir­mi, a ne oba­vez­no. Pro­hu­ja­lo s vi­ho­rom! To­li­ko o re­for­ma­ma! Bu­ri­lo­vić je ovaj put oti­šao s pred­sjed­ni­com za Aus­tra­li­ju i No­vi Ze­land. Kao ve­li­ki bo­rac za hr­vat­sko gos­po­dar­stvo i po­du­zet­ni­ke, pri­je pu­ta je dao do zna­nja ka­ko Hr­vat­ska s te dvi­je da­le­ke zem­lje ima sit­nu gos­po­dar­sku raz­mje­nu te da on osob­no za­to ide do­lje ka­ko bi Aus­tral­ci­ma i No­vo­ze­lan­đa­ni­ma po­s­vje­do­čio da je Hr­vat­ska raj za inves­ti­ci­je! I ta­ko Bu­ri­lo­vić ob­ma­nju­je hr­vat­sku jav­nost, jer da smo raj za inves­ti­ci­je, to bi se već bo­me osje­ti­lo, a is­to će ta­ko ob­ma­nji­va­ti i svo­je gos­te, da­ju­ći im laž­nu na­du i laž­ne in­for­ma­ci­je. No inves­ti­to­ri se ne po­vo­de samo ri­je­či­ma jed­nog bi­ro­kra­ta ha­de­ze­ov­skog ti­pa. Danas se o sva­koj zem­lji sve zna, sve su in­for­ma­ci­je na in­ter­ne­tu, sve se in­for­ma­ci­je di­je­le, i ne mo­že ni jed­nom oz­bilj­nom inves­ti­to­ru net­ko po­dva­li­ti. Bu­ri­lo­vić, me­đu­tim, ja­ko do­bro zna da je zdra­va pod­lo­ga za inves­ti­cij­ski val u Hr­vat­skoj prav­na si­gur­nost te što jas­ni­ji pro­pi­si ko­ji se ne mi­je­nja­ju sva­ke no­ći. U Hr­vat­skoj ne­ma­mo ni jed­no ni dru­go. Su­do­vi i da­lje odu­gov­la­če s pos­tup­ci­ma, tra­ju li ga tra­ju, sud­ska je prak­sa ne­ujed­na­če­na, a inves­ti­to­ri­ma u slu­ča­ju spo­ra tre­ba što br­ži sud­ski pra­vo­ri­jek. Is­ta je stvar i sa za­kon­skim i pod­za­kon­skim pro­pi­si­ma. Umjes­to da ih je što ma­nje, i da ih se ne mi­je­nja ka­ko ko­me pad­ne na pa­met, mi ima­mo upra­vo obr­nu­tu si­tu­aci­ju. Ima­mo sve ve­ću i ve­ću pre­nor­mi­ra­nost, stal­ne iz­mje­ne i do­pu­ne, no­ve za­ko­ne i pro­pi­se, ta­ko da po­du­zet­ni­ci uop­će ne mo­gu pra­ti­ti sve te pro­mje­ne pro­pi­sa, a iza vra­ta stal­no sto­ji opas­nost od ne­ke in­s­pek­ci­je ko­ja za sva­ki ne­dos­ta­tak mo­že ode­ra­ti de­be­lu kaz­nu te po­se­bi­ce ma­log po­du­zet­ni­ka do­ves­ti i do pro­pas­ti. Pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de Mar­ti­na Da­lić bi­la je ve­li­ka nada mno­gim po­du­zet­ni­ci­ma. Zna­ju­ći za nje­zi­ne sta­vo­ve, i pos­lov­no is­kus­tvo, bi­lo je de­be­lo oče­ki­va­nje ka­ko će se s nje­zi­nim ula­skom u Vla­du mno­ge stva­ri po­če­ti tek­ton­ski mi­je­nja­ti. Ona je i sa­ma osob­no da­va­la tak­ve iz­ja­ve, i naj­av­lji­va­la pro­mje­ne, da bi na kra­ju pos­ta­la još jed­no ve­li­ko ra­zo­ča­re­nje, jer ni­je na­pra­vi­la ni­šta, osim što se uto­pi­la u sus­tav ko­ji ju je usi­sao, i u ko­je­mu valj­da druk­či­je ne mo­že pli­va­ti, ili joj se jed­nos­tav­no ne­će. Ka­ko god, Hr­vat­ska je li­še­na svih onih to­li­ko po­treb­nih re­for­mi, jer ne­ma ni­kak­ve po­li­tič­ke vo­lje da se one pro­ve­du. Ta­ko da Bu­ri­lo­vić mo­že do­lje sva­šta pri­ča­ti, i po­tro­ši­ti nov­ce na put, ali odjek će bi­ti go­to­vo ni­ka­kav, kao i do­sad. Jer su i do­sad na­še gla­vo­nje ma­mi­li inves­ti­to­re, a inves­ti­to­ri go­di­na­ma jas­no upo­zo­ra­va­ju na na­še ne­dos­tat­ke i pro­pus­te, kao i do­ma­ći pos­lo­dav­ci. I opet sve po sta­ro­me. Lju­di su ipak po­če­li osje­ća­ti da je vrag od­nio ša­lu, i da je dos­ta bi­lo no­jev­skog po­na­ša­nja, gu­ra­nja gla­ve u pi­je­sak. O to­me naj­bo­lje go­vo­ri res­pek­ta­bi­lan broj od 130.000 i vi­še pot­pis­ni­ka pe­ti­ci­je pro­tiv uvo­đe­nja po­re­za na ne­kret­ni­ne u or­ga­ni­za­ci­ji Li­pe, i jav­na ras­pra­va ko­ja je ma­hom iš­la pro­tiv po­re­za. I po­rez je do dalj­nje­ga sru­šen, uz ne­vje­ro­jat­no obraz­lo­že­nje da ni­je do­bro is­ko­mu­ni­ci­ran. Još je­dan do­kaz to­tal­ne šlam­pa­vos­ti dr­žav­nog apa­ra­ta. Me­đu­tim, u svoj toj ras­pra­vi oko ovog po­re­za, is­pod ra­da­ra je go­to­vo proš­la još jed­na za­kon­ska odred­ba, ona o uvo­đe­nju li­cen­ci­ra­nja ra­ču­no­vo­đa. Pre­ma toj za­mis­li, ra­ču­no­vo­đe mo­ra­ju ima­ti VSS, mo­ra­ju pla­ti­ti li­cen­ci­ra­nje ko­je ne ko­šta ma­lo, i slič­ne ne­bu­lo­ze, samo da net­ko do­bro za­ra­di. Jed­na od ra­ču­no­vo­đa, Ire­na Đu­ra­no­vić za TV je po­jas­ni­la što je nji­hov po­sao: “Šu­ti­mo, ra­di­mo, pos­ta­li smo ser­vis po­rez­ne upra­ve, a pla­ća­ju nas po­du­zet­ni­ci. Mi se obra­zu­je­mo stal­no. Sva­ki dan ima­te ne­ku no­vu si­tu­aci­ju, po­go­to­vo ot­kad smo uš­li u EU. Po­rez­ni zakoni mi­je­nja­ju se stal­no, a ka­ko ima­mo raz­li­či­te kli­jen­te, mo­ra­mo bi­ti upu­će­ni u broj­na po­dru­čja. Tu su i tro­ško­vi: pri­mje­ri­ce, na sna­gu je stu­pio Ovr­š­ni za­kon i svi mo­ra­mo ku­pi­ti no­ve pro­gra­me za obra­čun pla­ća. Osim to­ga, ide­mo na če­ti­ri se­mi­na­ra go­diš­nje, ku­pu­je­mo struč­ne ča­so­pi­se, zar to ni­je stal­na edu­ka­ci­ja?” Na­rav­no, tro­ško­vi li­cen­ci­ra­nja i svi dru­gi pa­li bi na po­du­zet­ni­ke jer bi mo­ra­li pla­ća­ti skup­lje us­lu­ge. I to je on­da po­li­ti­ka po­ma­ga­nja po­du­zet­niš­tvu? Da, po­ma­ga­nje in­te­res­nim kla­no­vi­ma!

Zvo­ni­mir Des­pot

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.