DOK NAM JE KUJICA BI­LA ŽIVA,UVI­JEK JE PU­TO­VA­LA S OBI­TE­LJI

Pred­sjed­nik udru­ge Pri­ja­te­lji ži­vo­ti­nja o mi­si­ji pro­mi­ca­nja ne­na­si­lja, ve­gan­skog na­či­na ži­vo­ta te svi­je­tu bez is ko­ri­šta­va­nja ži­vo­ti­nja AKO ŽI­VO­TI­NJA PA­TI, NI­JE BIT­NO JE LI KUĆNI LJUBIMAC, LOVINA ILI SE VO­ZI U KLAONICU

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Snje­ža­na Čr­nje­vić

I nji­ho­vom zas­lu­gom za­bra­njen je uz­goj čin­či­la za pro­izvod­nju krz­na, a no­vi Za­kon o za­šti­ti ži­vo­ti­nja u sa­bor­skoj je pro­ce­du­ri Iza udru­ge Pri­ja­te­lji ži­vo­ti­nja go­to­vo je 16 go­di­na ra­da. Cilj im je svi­jet u ko­jem će sva­ki ži­vot bi­ti jed­na­ko vri­je­dan. Ka­ko do nje­ga i što ra­de, raz­go­va­ra­li smo s Lu­kom Oma­nom, pred­sjed­ni­kom.

Među os­ta­lim, pro­mi­če­te pra­va i za­šti­tu ži­vo­ti­nja, no čes­to vas se iden­ti­fi­ci­ra kao “one ko­ji žele da svi bu­du ve­ga­ni”, rje­đe kao “one ko­ji se bo­re za pse i mač­ke”. Či­ni se da ve­ći­na lju­di za­pra­vo i ne zna či­me se sve ba­vi­te?

Za­pra­vo je do­bro što nas sve vi­še lju­di do­živ­lja­va kao pri­ja­te­lje svih ži­vo­ti­nja, uklju­ču­ju­ći čo­vje­ka, jer na­ša je vi­zi­ja svi­jet bez is­ko­ri­šta­va­nja ži­vo­ti­nja i odr­ži­vo živ­lje­nje. Mi­si­ja nam je pro­mi­ca­nje ne­na­si­lja i ve­gan­skog na­či­na ži­vo­ta dje­lu­ju­ći za op­će do­bro.

I či­me se on­da za­pra­vo ba­vi­te?

Na­še je po­dru­čje dje­lo­va­nja ve­li­ko. Nas­to­ji­mo po­mo­ći kuć­nim ži­vo­ti­nja­ma, oni­ma na ko­ji­ma se obav­lja­ju po­ku­si u la­bo­ra­to­ri­ji­ma, oni­ma ko­je ubi­ja­ju ra­di krz­na i ko­že, na far­ma­ma, u tran­s­por­tu i u kla­oni­ca­ma, kao i oni­ma ko­je is­ko­ri­šta­va­ju i ubi­ja­ju iz spor­ta, lo­va, za­ba­ve. Pro­mo­vi­ra­mo eko­lo­ški, etič­ki i zdra­vi­ji na­čin pre­hra­ne, što je po­ve­za­no i sa sp­rje­ča­va­njem gla­di u svi­je­tu i pra­ved­noš­ću, jer su do­bro­bit i pra­va ži­vo­ti­nja iz­rav­no po­ve­za­ni s do­bro­bi­ti ljud­ske vr­ste i na­šim op­s­tan­kom na pla­ne­tu. Osim edu­ka­ci­je, že­li­mo utje­ca­ti na po­bolj­ša­nje za­kon­skih pro­pi­sa.

Ko­nač­no je za­bra­njen uz­goj čin­či­la za pro­izvod­nju krz­na. Na­su­prot pra­vu čin­či­la na ži­vot bio je sna­žan pro­izvo­đač­ki lo­bi. Što se do­ga­đa sa ži­vo­ti­nja­ma ko­je su os­ta­le na far­ma­ma čin­či­la, ne­ke su udom­lje­ne, a os­ta­le?

Mi­je­nja­ju­ći na­vi­ke i svo­ju pre­hra­nu, mi­je­njat će­mo i ci­je­li svi­jet ko­ji mo­že pos­ta­ti ljep­še mjes­to za nje­go­ve sta­nov­ni­ke

Uz go­le­mu po­dr­šku jav­nos­ti i stručnjaka, stu­pa­nje na sna­gu za­bra­ne uz­go­ja ži­vo­ti­nja za krz­no bio je du­go­oče­ki­va­ni po­vi­jes­ni tre­nu­tak za ko­ji smo se iz­bo­ri­li, a ko­ji po­zi­tiv­no utje­če na ugled Hr­vat­ske u svi­je­tu i ko­jim se gra­đa­ni po­no­se. Čin­či­le su vlas­niš­tvo uz­ga­ji­va­ča i oni su ih na­kon pres­tan­ka uz­go­ja pro­da­li za in­dus­tri­ju krz­na gdje su za­vr­ši­le ugu­še­ne ili slom­lje­nih vra­to­va. Ne­ki biv­ši uz­ga­ji­va­či ipak su se od­lu­či­li za udom­lja­va­nje i te čin­či­le za­vr­ši­le su u obi­te­lji­ma ko­je će im pru­ži­ti do­ži­vot­nu skrb. Sve vi­še dr­ža­va us­mje­re­no je pre­ma za­bra­ni pri­mi­tiv­ne i okrut­ne prak­se uz­go­ja i ubi­ja­nja ži­vo­ti­nja ra­di krz­na.

U sa­bor­skoj pro­ce­du­ri je no­vi Za­kon o za­šti­ti ži­vo­ti­nja ko­ji za­bra­nju­je ubi­ja­nje ži­vo­ti­nja u sklo­ni­šti­ma. Ve­li­ka pro­mje­na, ali za­pra­vo samo pr­vi ko­rak za do­bro­bit ži­vo­ti­nja. Na­pu­šte­nih pa­sa je pu­no, ka­ko to pro­ves­ti ako se oni ko­ji ih na­pu­šta­ju i da­lje ne bu­du kaž­nja­va­li??

Na­kon ve­li­ke po­dr­ške jav­nos­ti, pr­vo či­ta­nje Pri­jed­lo­ga Za­ko­na o za­šti­ti ži­vo­ti­nja u Sa­bo­ru proš­lo je s je­dins­tve­nom po­dr­škom. Na­kon de­set go­di­na oče­ku­je­mo bo­lji, stro­ži i kon­kret­ni­ji Za­kon ko­ji će is­pra­vi­ti ne­prav­de, ali i po­tak­nu­ti na nuž­nu pro­ved­bu. Vje­ru­je­mo da ne­će os­ta­ti mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, već po­kre­nu­ti iz­grad­nju kva­li­tet­nog sus­ta­va za­šti­te na­pu­šte­nih ži­vo­ti­nja i kaž­nja­va­nja neo­d­go­vor­nih skr­b­ni­ka, što će re­zul­ti­ra­ti i ušte­dom za lo­kal­ne za­jed­ni­ce. Sma­tra­mo da tre­ba kre­nu­ti od kon­tro­le oba­vez­nog mi­kro­či­pi­ra­nja i os­ta­lih za­kon­skih oba­ve­za skr­b­ni­ka, kao i oba­ve­za lo­kal­nih za­jed­ni­ca.

Ak­tiv­no ste su­dje­lo­va­li u iz­ra­di tog Za­ko­na. Ka­ko je bi­lo u rad­noj sku­pi­ni, bo­ri­li ste se za do­bro­bit ži­vo­ti­nja, ali i za vo­lon­te­re ko­ji su glav­ni stup za­šti­te ži­vo­ti­nja??

Bi­lo je vr­lo na­por­no, a us­to i ve­li­ka od­go­vor­nost s ob­zi­rom na to da smo že­lje­li na­pra­vi­ti što vi­še za ži­vo­ti­nje uime svih onih ko­ji se već de­set­lje­ći­ma bo­re za nji­ho­vu za­šti­tu. Bi­li smo svjes­ni da će bi­ti i kri­ti­ka jer, ko­li­ko god se tru­di­li, čes­to mno­go to­ga za­vr­ši kom­pro­mi­som.

Sa­daš­nji za­kon mo­gao je da­ti bo­lje re­zul­ta­te, da se pro­vo­dio. Ko­mu­nal­ni re­da­ri ni­su ra­di­li što je u nji­ho­voj nad­lež­nost, ne­ki ni­su ni zna­li da tre­ba­ju kon­tro­li­ra­ti uvje­te u ko­ji­ma ži­ve kućni lju­bim­ci. Sa­da će do­bi­ti još ve­će ov­las­ti. Pro­cje­nji­vat će i je­su li ži­vo­ti­nje ži­vot­no ugro­že­ne. Mo­gu li oni to??

Mo­gu, no lo­gič­no je for­mi­ra­nje odje­la ko­mu­nal­nih re­dar­sta­va za ži­vo­ti­nje. Nuž­no je uklju­či­va­nje i po­li­ci­je, ve­te­ri­nar­ske in­s­pek­ci­je i ve­te­ri­na­ra. Ni­šta se ne­će do­go­di­ti samo od se­be, no ako svi od­mah kre­nu s kon­kret­nim po­te­zi­ma, rezultati ne­će iz­os­ta­ti.

Mis­li­te li da bi ipak bo­lje rje­še­nje za sve pro­ble­me bi­la po­li­ci­ja za ži­vo­ti­nje, ko­ja se ne bi ba­vi­la samo kuć­nim lju­bim­ci­ma?

I da­lje se za­la­že­mo za os­ni­va­nje po­li­cij­skog odje­la za ži­vo­ti­nje, kao i in­s­pek­ci­je za za­šti­tu ži­vo­ti­nja pri Mi­nis­tar­stvu po­ljo­pri­vre­de. To je tre­ba­lo pra­ti­ti već stu­pa­nje na sna­gu Za­ko­na o za­šti­ti ži­vo­ti­nja 2007. go­di­ne.

Lje­ti, u vri­je­me go­diš­njih od­mo­ra, na uli­ca­ma je naj­vi­še na­pu­šte­nih ži­vo­ti­nja, po­seb­no ne­či­pi­ra­nih pa­sa ko­ji su do­kaz da se za­kon ne pro­vo­di. Po­kre­nu­li ste no­vu kam­pa­nju pro­tiv na­pu­šta­nja ži­vo­ti­nja. Ko­li­ko su do­sa­daš­nje kam­pa­nje bi­le us­pješ­ne, uklju­ču­ju li se lo­kal­ne za­jed­ni­ce u edu­ka­ci­ju gra­đa­na?

Sra­mo­ta je i ne­pra­ved­no pre­ma ži­vo­ti­nja­ma i sa­vjes­noj ve­ći­ni gra­đa­na da, una­toč za­kon­skoj obve­zi od 2004., još uvi­jek 30 pos­to pa­sa ni­je mi­kro­či­pi­ra­no. Vri­je­me je da se kre­ne u stro­ge kon­tro­le i na­pla­ći­va­nje kaz­ni, ko­je mo­gu bi­ti i 6000 ku­na. Ove go­di­ne, uz pla­ka­te, pri­pre­mi­li smo i le­tak o za­kon­skim obve­za­ma skr­b­ni­ka pa­sa i po­nu­di­li ga lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma ka­ko bi ga po­di­je­li­li ku­ćans­tvi­ma na svo­jem po­dru­čju.

Em­pa­ti­ja ni­je samo bri­ga za pse i mač­ke, ri­ječ je o su­osje­ća­nju sa ži­vim bi­ći­ma. Svje­do­ci smo zlos­tav­lja­nja ži­vo­ti­nja ko­je se ko­ris­te za pre­hra­nu, ali i zlos­tav­lja­nja iz za­ba­ve. Mo­že­mo li go­vo­rom o zlos­tav­lja­nju pos­ti­ći da ga bu­de ma­nje??

Da, važ­no je go­vo­ri­ti o sve­mu, ne za­tva­ra­ti oči pred is­ti­nom i tra­ži­ti oprav­da­nja, već tra­ži­ti in­for­ma­ci­je i rje­še­nja. Ako ži­vo­ti­nja pa­ti, ni­je bit­no je li ona za­ne­ma­re­ni kućni ljubimac, bje­ži od lov­ca, de­re joj se krz­no ili se pre­vo­zi u ka­mi­onu pre­ma kla­oni­ci. Go­diš­nje pro­izvo­di­mo vi­še od 60 mi­li­jar­di mu­če­nih i zak­la­nih ži­vo­ti­nja, uz jas­nu spoz­na­ju da ne samo da mo­že­mo ži­vje­ti da ni­jed­na ži­vo­ti­nja ne bu­de is­ko­ri­šte­na i ubi­je­na, već bi­smo iz­rav­nu ko­rist tak­vog su­osje­ćaj­nog ži­vo­ta osje­ti­li i mi i na­ša dje­ca. Ve­gans­tvo je naj­lak­ši i naj­u­čin­ko­vi­ti­ji na­čin za po­moć ži­vo­ti­nja­ma, oko­li­šu, dru­gim lju­di­ma i vlas­ti­to­me zdrav­lju i put je pre­ma pra­ved­nos­ti i stvar­nom su­ži­vo­tu.

U pri­pre­mi je i no­vi Za­kon o lov­s­tvu. Po­dr­ža­va­te li po­ve­ća­nje kaz­ni za kri­vo­lov, za lov za­šti­će­nih ži­vo­tinj­skih vr­sta? Tre­ba li uki­nu­ti lov­ni tu­ri­zam?

Lov se ne bi tre­bao na­zi­va­ti ni spor­tom ni tu­riz­mom, ni­ti oprav­da­va­ti oču­va­njem pri­rod­ne rav­no­te­že, ri­ječ je o uži­va­nju u tu­đoj pat­nji. Po­dr­ža­va­mo uki­da­nje bi­lo kak­ve mo­guć­nos­ti da lov­ci “uk­la­nja­ju” pse iz lo­vi­šta jer zakoni ko­ji vrijede za obič­ne gra­đa­ne tre­ba­ju vri­je­di­ti jed­na­ko i za lov­ce.

Ne­dav­no ste naj­a­vi­li no­vi ZeGeVe­ge fes­ti­val ko­ji će se odr­ža­ti u ruj­nu. Ras­te li broj ve­ge­ta­ri­ja­na­ca i ve­ga­na u na­šoj zem­lji?

Broj ve­ge­ta­ri­jan­ca i ve­ga­na, i onih ko­ji sma­nju­ju kon­zu­ma­ci­ju ži­vo­tinj­skih pro­izvo­da, ras­te. Ve­gan­ska pre­hra­na i pro­izvo­di prik­lad­ni su za sve i lo­gi­čan je in­te­res s ob­zi­rom na to da je, pre­ma zad­njem is­tra­ži­va­nju, čak vi­še od 80 pos­to lju­di svjes­no bar ne­kih od mno­gih bla­go­da­ti tak­vog na­či­na živ­lje­nja. Na de­se­tom, ju­bi­lar­nom ZeGeVe­ge, oče­ku­je­mo vi­še od 40 ti­su­ća po­sje­ti­te­lja.

Ima­te li kuć­nog lju­bim­ca, ide li s va­ma na lje­to­va­nje?

Mo­ja je kujica umr­la, no dok je bi­la dio obi­te­lji, svu­da je pu­to­va­la s na­ma. Ne na­pu­šta­mo dje­cu dok ide­mo na lje­to­va­nje pa ne na­pu­šta­mo ni ži­vo­ti­nje. Tre­nu­tač­no ne­mam uvje­te za skrb o psu ili mač­ki, no kad bu­dem mo­gao, vo­lio bih udo­mi­ti sta­ru mač­ku ili te­ško udom­lji­vog psa. Na ža­lost, mno­gi se od­lu­če na kup­nju i ti­me ne­s­vjes­no su­dje­lu­ju u okrut­nos­ti uz­go­ja i tr­go­vi­ne ži­vo­ti­nja­ma umjes­to da spa­se jed­nog psa u sklo­ni­štu i da­ju šan­su dru­gom ko­ji će do­ći na nje­go­vo mjes­to.

Ka­ko kao po­je­din­ci mo­že­mo po­mo­ći ži­vo­ti­nja­ma?

Sva­ka je po­zi­tiv­na pro­mje­na važ­na. Mi­je­nja­ju­ći na­vi­ke i svo­ju pre­hra­nu, mi­je­njat će­mo i ci­je­li svi­jet ko­ji mo­že pos­ta­ti ljep­še mjes­to za nje­go­ve sta­nov­ni­ke. Ži­vi­mo i pus­ti­mo dru­ge da živ, ili, još bo­lje, ži­vi­mo i spa­ša­vaj­mo ži­vo­te umjes­to da im svo­jim oprav­da­nji­ma pre­su­đu­je­mo.

Tre­nu­tač­no ne­mam uvje­te za skrb o psu ili mač­ki, no kad bu­dem mo­gao, vo­lio bih udo­mi­ti sta­ru mač­ku ili te­ško udom­lji­vog psa

Lov je uži­va­nje u tu­đoj pat­nji Lov se ne bi tre­bao na­zi­va­ti ni spor­tom ni tu­riz­mom, a ni oprav­da­va­ti oču­va­njem pri­rod­ne rav­no­te­že

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.