OD RAJA ZA RIBIČE SMO NA­PRA­VI­LI RAJ ZA SVE TURISTE

IMA­JU KAJAKE S PROZIRNIM DNOM DA SE MO­ŽE VI­DJE­TI SVA RASKOŠ RI­JE­KE

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Ha­ssan Ha­idar Di­ab vanj­ska@ve­cer­nji.net

Vož­nja od 40 km i 3 sa­ta uklju­ču­je za­us­tav­lja­nja kod mu­ze­ja avi­ona, sve­ti­šta bo­ga Mi­tre, Ma­je­ro­va vri­la, Cr­nog je­ze­ra, tu­nel is­pod Ve­le­bi­ta Ka­da dr­ža­va sla­bo ili go­to­vo ni­ka­ko ne ra­di na pro­mo­ci­ji kon­ti­nen­tal­nog tu­riz­ma, ka­ko ka­žu sta­nov­ni­ci Gac­ke do­li­ne, mo­ra­li su sa­mi pre­uze­ti stvar u svo­je ru­ke. Za­hva­lju­ju­ći hra­brim po­je­din­ci­ma iz tog kra­ja, ko­ji su po­kre­nu­li sa­mos­tal­nu dje­lat­nost Gac­ka, osim što je u svi­je­tu poz­na­ta po naj­bo­ljem ri­bo­lo­vu, danas u svo­joj po­nu­di ima ši­ro­ku tu­ris­tič­ku le­pe­zu, od vož­nje bi­cik­lom, do ka­ja­ka­nja te sa­fa­ri vož­nje qu­ado­vi­ma. Ne­tak­nu­ta, u svom iz­vor­nom obli­ku, vre­la Gac­ke os­ta­la su na sre­ću po­šte­đe­na ljud­ske ne­umje­re­nos­ti. Zbog ge­omor­fo­lo­ških pri­li­ka i ne­pre­su­ši­vog iz­vo­ra vo­de, ova su mjes­ta naj­vi­še po­go­do­va­la za iz­grad­nju i po­kre­ta­nje mli­ni­ca od ko­jih je odre­đe­ni broj sa­ču­van, a po­ko­ja još i ra­di. Osim mli­ni­ca, tu su i pi­le na vo­du i ko­še­vi za pra­nje suk­na. Svjes­ni ve­li­ke vri­jed­nos­ti ove gra­di­telj­ske i kul­tur­no­po­vi­jes­ne baštine, ovi se objek­ti danas ob­nav­lja­ju i s opre­zom ču­va­ju. Naš vo­dič, 21-go­diš­nja Ana Ma­ta­sić, ko­ja je, ka­ko ka­že, una­toč to­me što je ima­la pri­li­ku oti­ći po­put mno­gih mla­dih iz tog lič­kog kra­ja u “bo­lji ži­vot” u Ir­sku ili Nje­mač­ku, od­lu­či­la je os­ta­ti ov­dje jer Gac­ka do­li­na joj je u sr­cu. – Sret­na sam i za­do­volj­na što sam do­bi­la po­sao. Ia­ko je na­por­no i te­ško, čim sjed­nem u ka­jak i pro­vo­zam se Gac­kom, za­bo­ra­vim na sve te­ško­će – go­vo­ri Ana, ko­ja stra­ne turiste uči os­no­va­ma ka­ja­ka­re­nja.

Omjer tu­ris­ta 50 pre­ma 50

– Mno­gi su mla­di otiš­li odav­de jer ni­su ima­li pos­la. Ali vje­ru­jem da će sa­da, od ka­da smo po­kre­nu­li no­vu tu­ris­tič­ku po­nu­du, zbog ko­je nam do­la­zi sve vi­še tu­ris­ta, i na­ša Gac­ka do­li­na i grad Oto­čac pro­c­vje­ta­ti i bit će vi­še pos­la za sve, a po­go­to­vo za mla­de – uvje­re­na je Ana, ko­ja nam skre­će po­zor­nost na pre­di­van po­gled s ka­ja­ka u ri­je­ku Gac­ku. Po­gled je uis­ti­nu im­po­zan­tan. Po­seb­no obi­ljež­je ri­je­ke Gac­ke pred­stav­lja nje­na bo­ga­ta flo­ra od ko­je se dno ri­je­ke, iša­ra­no gus­tim vo­de­nim tra­va­ma i bi­ljem, tek po­neg­dje vi­di. Ove du­gač­ke vo­de­ne tra­ve ko­je na­rod na­zi­va re­sa, ne samo da su pri­rod­no sta­ni­šte i sklo­ni­šte pastrve i os­ta­log ži­vo­tinj­skog svi­je­ta ko­je obi­ta­va­ju u Gacki, već je svo­je­dob­no ima­lo važ­nu ulo­gu u ži­vo­tu lju­di i is­pa­ši sto­ke. Za du­gih zim­skih mje­se­ci re­sa se ko­ris­ti­la kao do­pu­na za pre­hra­nji­va­nje sto­ke. Re­sa se, u sa­mom to­ku ri­je­ke, ko­si­la iz dr­ve­nih ča­ma­ca ko­je su ov­daš­nji lju­di na­zi­va­li pla­vi­ma. Po­ko­še­na, re­sa je is­pli­va­la na po­vr­ši­nu i plu­ta­la no­še­na ma­ti­com ri­je­ke sve do plu­ta­ju­ćih dr­ve­nih us­ta­va, br­ka­lja, odak­le se iz­vla­či­la na oba­lu. Za vož­nju ka­ja­kom kroz Gac­ku zas­lu­žan je mla­di po­du­zet­nik De­nis Lon­čar. Na­ime, De­nis se pri­je dvi­je go­di­ne od­lu­čio na ja­ko ve­li­ki i ri­skan­tan ko­rak. Ulo­žio je go­to­vo svu ušte­đe­vi­nu i, ne zna­ju­ći što ga če­ka, kre­nuo u biz­nis. – Mo­gu vam re­ći da je pos­tig­nu­ti us­pjeh i na­pre­dak. Pr­ve dvi­je go­di­ne ni­sam za­ra­dio ni­ti li­pu, ali ove go­di­ne po­la­ko kap­ka. Za­pos­lio sam i dvo­je mla­dih lju­di, i od­lu­či­li smo ići samo na­pri­jed, a ni­ka­ko na­zad – go­vo­ri De­nis vje­ru­ju­ći ka­ko će os­tva­ri­ti us­pjeh. – U od­no­su na ri­je­ke gdje je vož­nja ogra­ni­ča­va­ju­ća za odre­đe­ne ka­te­go­ri­je po­sje­ti­te­lja zbog opas­nih sla­po­va i ne­mir­nog to­ka, Gac­ka nam pru­ža ide­al­ne uvi­je­te za uži­va­nje za sve od mla­đe dje­ce do sta­ri­jih oso­ba ko­je zdrav­lje do­bro slu­ži. Kajaci ko­ji su na­bav­lje­ni, a za po­če­tak smo uze­li 5 ka­ja­ka sa pri­pa­da­ju­ćim pr­s­lu­ci­ma i ves­li­ma mo­gu odjed­nom pri­mi­ti do 10 odras­lih oso­ba i 5 dje­ce – go­vo­ri De­nis. – Ulo­žio sam oko 250 ti­su­ća ku­na, ne­što svo­jeg nov­ca, ne­što kre­di­ta, a dio sam do­bio i kao po­ti­caj.

Osim obič­nih, sa­da sam na­ba­vio i pro­zir­ne kajake što je tu­ris­ti­ma ja­ko pri­mam­lji­vo zbog po­gle­da u du­bi­nu u bis­tru i čis­tu ri­je­ku Gac­ku. Qu­ad sa­fa­ri Gac­kom do­li­nom i Ve­le­bit­skim po­br­đem jed­na je od najboljih avan­tu­ra u Hr­vat­skoj. Vož­nje raz­nim pu­to­vi­ma od ma­ka­da­ma, polj­skog i šum­skog pu­ta te asfal­ta, uklju­ču­je i obi­la­ske naj­a­trak­tiv­ni­jih lo­ka­ci­ja ovog di­je­la Hr­vat­ske. Vož­nja od 40 km i 3 sa­ta uklju­ču­je pro­la­zak i za­us­tav­lja­nja kod mu­ze­ja avi­ona, sve­ti­šta bo­ga Mi­tre, Ma­je­ro­va vri­la, Cr­nog je­ze­ra, tu­nel is­pod Ve­le­bi­ta i još mnoš­tvo to­ga – na­gla­sio je De­nis Već dvi­je go­di­ne na­ši su ka­pa­ci­te­ti po­pu­nje­ni i tra­ži se mjes­to vi­še is­ti­ču­ći ka­ko gos­ti­ma po­ka­zu­je sve što Gac­ka do­li­na ima, po­vi­jest i lje­po­tu mjes­ta te sa­mu kul­tu­ru. – Osim stra­nih tu­ris­ta ko­ji do­la­ze već po obi­ča­ju, dra­go nam je da su i do­ma­ći tu­ris­ti pre­poz­na­li ovu des­ti­na­ci­ju. Sa­da mo­gu re­ći da je omjer stra­nih i do­ma­ćih tu­ris­ta 50:50. Osim ri­bo­lo­va ko­ji je po­di­gao ovaj kraj sa­da ima­mo i ka­ja­ka­re­nje – po­nos­no go­vo­ri De­nis Lon­čar. Da je uvo­đe­nje no­ve tu­ris­tič­ke po­nu­de pra­vi po­go­dak po­t­vr­dio nam je i Ivi­ca Fu­mić, vlas­nik apart­ma­na Fu­ma. – Do pri­je dvi­je go­di­ne ni­smo ima­li ko­me iz­naj­mi­ti svo­je apart­ma­ne, i je­dva smo pre­živ­lja­va­li kr­pa­ju­ći kraj s kra­jem. U po­s­ljed­nje dvi­je go­di­ne na­ši su ka­pa­ci­te­ti po­pu­nje­ni do kra­ja i tra­ži se mjes­to vi­še, go­vo­ri Ivi­ca is­ti­ču­ći ka­ko je uvo­đe­njem po­nu­de ka­ja­ka­re­nja na mir­nim vo­da­ma oja­čao tu­ris­tič­ki pro­izvod re­gi­je Gac­ke, što je u ko­nač­ni­ci ima­lo za re­zul­tat po­ve­ća­nje broja no­će­nja u Otoč­cu, te rast po­troš­nje u res­to­ra­ni­ma, su­ve­nir­ni­ca­ma i os­ta­lim su­di­oni­ci­ma u tu­riz­mu.

Ko­li­ka je naj­ve­ća ri­ba

Una­toč no­vim tu­ris­tič­kim po­nu­da­ma, ri­je­ka Gac­ka os­tat će u svi­je­tu pre­poz­nat­lji­va i po ri­bo­lo­vu i po po­toč­noj pas­tr­vi. Po­red vr­ste Sal­mo­ni­dae, po­toč­ne i ka­li­for­nij­ske pastrve, poz­na­te su i dru­ge vr­ste: Thymal­li­dae (lip­ljen), Cy­pri­ni­dae (bo­dor­ka i li­njak), Eso­ci­dae (štu­ka) i Co­bi­ti­dae (či­kov). Osim ovih vr­sta, u Gacki je vi­đen ša­ran, je­gu­lja, klen i sun­ča­ni­ca. Po­toč­na pas­tr­va u Gacki ras­te oko pet pu­ta br­že ne­go u dru­gim ri­je­ka­ma kra­škog po­dru­čja, če­mu po­seb­no po­go­du­je op­ti­mal­na tem­pe­ra­tu­ra vo­de sa ma­lim go­diš­njim os­ci­la­ci­ja­ma, bo­gat­stvo ki­si­kom, te bla­go al­kal­na ke­mij­ska struk­tu­ra vo­de. Taj­na Gac­ke je u os­ta­loj fa­uni ko­jom obi­lu­je. Poz­na­to je 17 vo­de­nih ži­vo­tinj­skih gru­pa, od­nos­no or­ga­ni­za­ma ko­ji obil­no nas­ta­nju­ju ci­je­li tok ri­je­ke i či­ne os­nov­nu hra­nu po­toč­noj pas­tr­vi, če­mu ona mo­že za­hva­li­ti svoj ne­uobi­ča­je­no in­ten­ziv­ni rast. Ia­ko sa­da ni­je se­zo­na ri­bo­lo­va, na­iš­li smo na mno­go stra­nih ri­bi­ća među ko­ji­ma i Nor­ve­ža­nin Pe­ter ko­ji, ka­ko ka­že, ci­je­li svoj go­diš­nji pro­ve­de na Gacki. – Ja sam za­ljub­lje­nik u ri­bo­lov i obi­šao sam ci­je­li svi­jet i pe­cao ri­be. Vje­ruj­te mi, naj­bo­lja ri­ba je ov­dje. Zbog to­ga, već ne­ko­li­ko go­di­na, ci­je­li svoj go­diš­nji pro­vo­dim upra­vo na Gacki i uži­vam u ri­bo­lo­vu, go­vo­rio je Pe­ter ne ot­kri­va­ju­ći nam taj­nu ko­li­ko je bi­la te­ška naj­ve­ća ri­ba ko­ju je upe­cao. Zbog oču­va­nja ri­ba u ri­je­ci, sport­ski ri­bo­lov na Gacki ima li­mi­te uvje­to­va­ne mo­guć­nos­ti­ma ri­je­ke. Do vre­me­na Do­mo­vin­skog ra­ta iz­da­va­no je oko 4000 ri­bo­lov­nih do­zvo­la za stran­ce i oko 6000 za do­ma­će ribiče, ovis­no o gos­po­da­re­nju di­je­lo­vi­ma ri­je­ke. Se­zo­na ri­bo­lo­va je od po­čet­ka trav­nja pa do kra­ja ruj­na. Uku­pan go­diš­nji sport­ski iz­lov je od 1000 do 1200 kg od iz­vo­ra do Ori­ško­vić mos­ta u Pro­zo­ru, od­nos­no 450 kg od Ori­ško­vić mos­ta do Vi­vo­za. Gac­ka je u ci­je­lom svom to­ku pri­rod­no plo­di­šte.

Ves­lo u ru­ke Naš no­vi­nar Ha­ssan Ha­idar Di­ab pre­pus­tio je mla­doj Ani da ga “pro­vo­za” Gac­kom. Ra­di si­gur­nos­ti dru­gih lju­di na ri­je­ci. Za obi­la­ska Gac­ke po­pri­čao je i s ni­zo­zem­skim ri­bi­čem ko­ji tvr­di da su naj­bo­lje ri­be na svi­je­tu upra­vo na Gacki

Izvor ži­vo­ta na Gacki De­nis Lon­čar, vlas­nik tvrt­ke Ve­le­bit ak­tiv­nos­ti, ba­vi se iz­najm­lji­va­njem apart­ma­na, ka­ja­ka i qu­ado­va. Lje­po­tu ri­je­ke Gac­ke že­li pri­bli­ži­ti do­ma­ćim i stra­nim tu­ris­ti­ma želj­ni­ma adre­na­lin­ske za­ba­ve

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.