ZIHERICE NA DRE­SU I PRABAKA KO­JA JE ‘STVO­RI­LA’ ZLA­TO

ZAS­TA­VE SE PR­VI PUT NI­SU DIZALE, ATLETIČAR JE TR­ČAO SAM, A PAPIRNATI BRO­JE­VI IDU U PO­VI­JEST

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama -

Spon­zo­ri, do­la­ri, sve je u nov­cu. Ali uza svu tu teh­no­lo­gi­ju, papirnati start­ni bro­je­vi i da­lje se vi­jo­re na vje­tru, ka­že Mic­ha­el Joh­n­son Svjet­sko atlet­sko pr­vens­tvo u Lon­do­nu os­tat će za­pam­će­no po ne­ko­li­ko stva­ri ko­je su se pr­vi put po­ja­vi­le ot­ka­ko pos­to­ji ovo na­tje­ca­nje – od 1983. go­di­ne. Pam­tit će se po opro­šta­ju dva ve­li­ka­na ovog spor­ta. Svo­je po­s­ljed­nje me­tre na ve­li­kom atlet­skom na­tje­ca­nju is­tr­ča­li su Mo Fa­rah, lju­bi­telj Bri­tan­ca, go­di­na­ma ne­po­bje­div na 5000 i 10. 000 me­ta­ra, te Usa­in Bolt, vla­dar sprin­ta od 2008. do 2017. go­di­ne. No, obo­ji­ca će ja­ko do­bro pam­ti­ti svo­je po­s­ljed­nje ko­ra­ke na tar­tan-sta­zi. Mo Fa­rah se opros­tio se sre­brom, ne zla­tom na 5000 me­ta­ra, dok se Usa­in Bolt oz­li­je­dio na­kon što je pre­uzeo šta­fe­tu od Bla­kea u fi­na­lu utr­ke 4x100 me­ta­ra. Do­go­di­la se i smje­na u sprin­ter­skim dis­ci­pli­na­ma. Ja­maj­ča­ni i Ja­maj­čan­ke od mo­gu­ćih šest zla­ta u sprin­ter­skim dis­ci­pli­na­ma ni­su osvo­ji­li ni jed­no, što se ni­je do­go­di­lo od 2007.

Dva po­čas­na kru­ga

Pr­vi put u po­vi­jes­ti svjet­skih pr­vens­ta­va ni­su se dizale zas­ta­ve atle­ti­ča­ra i atle­ti­čar­ki ko­ji su bi­li na pos­to­lju. Zas­ta­ve su bi­le do­lje, od­mah do pos­to­lja, u ru­ka­ma oso­ba za­du­že­nih za ce­re­mo­ni­ju. – To sa zas­ta­va­ma bi­la je mo­ja ide­ja. Htje­li smo uves­ti ne­što no­vo – re­kao je Se­bas­ti­an Coe, pred­sjed­nik Svjet­skog atlet­skog sa­ve­za. Atle­ti­ča­ri se ni­su pre­vi­še bu­ni­li, ali... – Bi­lo je neo­bič­no ne gle­da­ti u svo­ju zas­ta­vu ta­mo neg­dje u da­lji­ni ka­ko se di­že na jar­bol i ka­ko se vi­jo­ri uz zvu­ko­ve him­ne – re­kao je To­mas Walsh, No­vo­ze­lan­đa­nin, svjet­ski pr­vak u ba­ca­nju ku­gle. Pr­vi put su gle­da­te­lji zvi­ždu­ci­ma do­če­ka­li jed­nog atle­ti­ča­ra i to od kva­li­fi­ka­ci­ja do fi­na­la, pa čak i na pro­gla­še­nju – Ame­ri­kan­ca Jus­ti­na Ga­tli­na, svjet­skog pr­va­ka na 100 me­ta­ra. Or­ga­ni­za­to­ri su ce­re­mo­ni­ju po­mak­nu­li za sam po­če­tak na­tje­ca­nja u ne­dje­lju uju­tro, što su bri­tan­ski me­di­ji, pri­je svih Gu­ar­di­an i Da­ily Te­le­graph, za­klju­či­li kao že­lju da se iz­bjeg­ne ne­go­do­va­nje gle­da­te­lja zbog po­bje­de Ga­tli­na. Na­kon sva­ke po­bje­de već je uobi­ča­je­no da no­si­te­lji me­da­lja pr­vo odu do tri­bi­ne i uz­mu zas­ta­vu svo­je zem­lje ka­ko bi se njo­me ogr­nu­li, sli­ka­li s njom, ali i otr­ča­li po­čas­ni krug. To ni­je iz­os­ta­lo ni u Lon­do­nu. Ne­ki su već is­kus­ni u tom pos­lu, a ne­ki­ma je bi­lo pr­vi put. Kao pri­mje­ri­ce na­šem Sti­pi Žu­ni­ću, bron­ča­nom u ba­ca­nju ku­gle. – Uvi­jek bih sa sje­tom gle­dao ka­ko dru­gi tr­če po­čas­ni krug. Eto, sad sam i to do­ži­vio. Ni­sam otr­čao je­dan, već dva kru­ga. Po­ni­je­le su me emo­ci­je, a da gle­da­te­lji­ma bu­de još za­bav­ni­je, no­sio sam na le­đi­ma svjet­skog pr­va­ka Wal­sha. Uh, ni­je bio ni­ma­lo la­gan – re­kao je Žu­nić. Pr­vi put se do­go­di­lo da je samo je­dan atletičar sam tr­čao u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma jed­ne utr­ke. Isa­ac Makwa­la iz Bo­cva­ne bio je naj­ve­ći tra­gi­čar ovog pr­vens­tva. Makwa­la, ko­ji je imao tre­ći re­zul­tat se­zo­ne na 400 me­ta­ra, ni­je mo­gao nas­tu­pi­ti u fi­na­lu jer su ga u to­me spri­je­či­li or­ga­ni­za­to­ri SP-a po­zi­va­ju­ći se na bri­tan­ske za­ko­ne o jav­nom zdrav­lju. Or­ga­ni­za­to­ri su tvr­di­li da Makwa­la ima tr­buš­nu gri­pu i da bi mo­gao za­ra­zi­ti dru­ge atle­ti­ča­re te da mu za­to ni­je do­pu­šten ula­zak na sta­di­on. No atletičar iz Bo­cva­ne tvr­dio je da ni­je bio bo­les­tan te da ga ni je­dan li­ječ­nik ni­je pre­gle­dao. U me­đu­vre­me­nu se opo­ra­vio...

Tre­ne­ri­ca već 50 go­di­na

– Ka­ko je Makwa­li­no raz­dob­lje oba­vez­ne ka­ran­te­ne is­tek­lo te je po­tom oba­vio li­ječ­nič­ki pre­gled ko­jim je ut­vr­đe­no da je zdrav, pro­gla­si­li smo ga sprem­nim za na­tje­ca­nje, obja­vio je IAAF. Pa­da­la je ki­ša ka­da je Makwa­la sam star­tao i na kra­ju je do­šao u cilj u vre­me­nu 20,20 se­kun­di. Kas­ni­je je u fi­na­lu os­tao bez me­da­lje prem­da je na 200 me­ta­ra imao naj­bo­lji re­zul­tat se­zo­ne. Na ovom Svjet­skom pr­vens­tvu zad­nji put smo gle­da­li pa­pir­na­te start­ne bro­je­ve ko­ji su se zi­he­ri­ca­ma pri­kap­ča­li na dre­so­ve atle­ti­ča­ra i atle­ti­čar­ki. Od slje­de­će go­di­ne bro­je­vi će bi­ti prin­ta­ni na dre­so­ve pa se ne­će do­go­di­ti slu­čaj kao s Iva­nom Špa­no­vić ko­ja je zbog pa­pir­na­tog broja os­ta­la bez me­da­lje u da­lju. Nje­zin naj­bo­lji skok je skra­ćen zbog broja ko­ji se ot­k­va­čio, što je os­ta­vi­lo trag u pi­je­sku na 6,91 m, umjes­to na pra­voj du­lji­ni ko­ja bi joj do­ni­je­la čak i zlat­nu me­da­lju. Atlet­ski sa­vez Sr­bi­je od­mah je upu­tio žal­bu ko­ja je ne­što kas­ni­je od­bi­je­na. – Spon­zo­ri, do­la­ri, sve je u nov­cu. Ali i uza svu tu mo­der­nu teh­no­lo­gi­ju ovi sportaši, naj­br­ži na svi­je­tu, na se­bi ima­ju za­ka­če­ne pa­pi­re s bro­je­vi­ma. Oni im se vi­jo­re na vje­tru, to je be­smis­le­no... – os­vr­nuo se na ovaj do­ga­đaj Mic­ha­el Joh­n­son, ne­ka­daš­nji svjet­ski pr­vak na 400 me­ta­ra. Do­bi­li smo na Svjet­skom pr­vens­tvu i naj­sta­ri­ju tre­ne­ri­cu či­ji je pu­len osvo­jio zla­to. Na­ime, Juž­no­afri­kan­ca Waydea van Ni­eker­ka tre­ni­ra Ans Bot­ha, 75-go­diš­nja ba­ki­ca. Bi­la je atle­ti­čar­ka, tre­ni­ra­la je na 100 i 200 me­ta­ra te skok u dalj. Po­čet­kom šez­de­se­tih po­če­la je tre­ni­ra­ti svo­ga si­na, a danas uz Ni­eker­ka ima još jed­nu bu­du­ću zvi­jez­du o ko­joj bri­ne – Thu­soa Mpu­an­ga. Za­nim­lji­vo je da je ro­đe­na u Na­mi­bi­ji, a tre­ner­skim pos­lom ba­vi se 50 go­di­na. Ima tri si­na, pe­te­ro unu­ča­di i pe­te­ro pra­unu­ča­di. – Ja sam su­per­ve­li­ka ba­ka – rek­la je Ans ko­ja tre­ni­ra Ni­eker­ka pe­tu go­di­nu. Svjet­ski atlet­ski sa­vez zbog do­pin­ške afe­re za­bra­nio je ru­skim spor­ta­ši­ma na­tje­ca­nje, no na pr­vens­tvu ipak je nas­tu­pi­lo 19 atle­ti­ča­ra iz Ru­si­je, kao “ne­utral­ni” tim. Oni ne smi­ju nas­tu­pa­ti u dre­su Ru­si­je. U slu­ča­ju osva­ja­nja zlat­ne me­da­lje ne­će bi­ti svi­ra­na ru­ska him­na, kao što je bi­lo u žen­skom sko­ku u vis, u ko­jem je po­bi­je­di­la Ma­ria La­sit­ske­ne, biv­ša Ku­či­na.

Da­mir Mr­vec LONDON

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.