UVI­JEK SE BOJALA VOŽ­NJE, KAO DA JE SLUTILA

Proš­lo je 17 go­di­na od pogibije glu­mač­ke di­ve Ene Begović

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Emi­na Ba­sa­ra

Ži­vot je iz­gu­bi­la kob­nog 15. ko­lo­vo­za 2000. u teškoj pro­met­noj ne­sre­ći na Bra­ču, a pam­ti­mo je po ka­riz­mi, do­bro­ti i go­le­mom ta­len­tu Na blag­dan Ve­li­ke Gos­pe na­vr­ša­va se 17 go­di­na od tra­gič­ne pogibije slav­ne hr­vat­ske glu­mi­ce Ene Begović. To­ga 15. ko­lo­vo­za 2000. go­di­ne u teškoj pro­met­noj ne­sre­ći na Bra­ču uga­sio se ži­vot glu­mač­ke di­ve ko­je se s tu­gom pri­sje­ća nje­zi­na tri go­di­ne mla­đa ses­tra, ta­ko­đer glu­mi­ca Mia Begović (54).

Ne­is­pra­van mje­njač dži­pa

– Što vri­je­me vi­še od­mi­če, svjes­ni­ji smo gu­bit­ka. Bol ne pres­ta­je, a mo­ja mi ses­tra svakim danom sve vi­še ne­dos­ta­je. Is­kre­no, čak mi je i te­že bo­ri­ti se s tim osje­ća­jem i sa su­za­ma. Ne­ka­ko pos­ta­je­mo sjet­ni­ji i znam da bi­smo danas mo­žda čak i vi­še tre­ba­le jed­na dru­gu ne­go pri­je. Žao mi je što ne mo­že­mo di­je­li­ti mno­go to­ga što bi­smo di­je­li­le danas, da je tu... Te­ško je to opi­sa­ti, ali ka­mo god da kre­nem, Enu uvi­jek no­sim sa so­bom u pod­svi­jes­ti. Osje­ćam bes­kraj­nu lju­bav i po­nos za­to što sam se dru­ži­la s njom, što sam poz­na­va­la tak­vu oso­bu, što se htje­la dru­ži­ti sa mnom bez ob­zi­ra na to što smo ses­tre. Po­nos­na sam i što sam to­li­ko ulo­ga odi­gra­la s njom. Ja­ko sam vo­lje­la s njom bi­ti na sce­ni jer je bi­la div­na glu­mi­ca i di­van part­ner. O da, bio je to pra­vi uži­tak – pri­sje­ti­la se ne­dav­no glu­mi­ca Mia Begović od­no­sa s ni­kad pre­ža­lje­nom ses­trom. Po­čet­kom ove go­di­ne, na svoj 54. ro­đen­dan, Mia je pre­mi­jer­no iz­ve­la mo­no­dra­mu “Sve što sam pre­šu­tje­la” u ko­joj je, uz os­ta­lo, otvo­re­no pro­go­vo­ri­la i o tom gu­bit­ku. Svo­je­dob­no je ot­kri­la i da na­mje­ra­va na­pi­sa­ti bi­ogra­fi­ju svo­je ses­tre u ko­joj bi Eni bli­ski lju­di go­vo­ri­li o njoj kao o oso­bi, s ljud­skog as­pek­ta. – Sma­tram da su ve­li­ki umjet­ni­ci čes­to i iz­nim­no za­nim­lji­vi lju­di. Za­mo­li­la sam ne­ke lju­de da na­pi­šu što je Ena na­pra­vi­la za njih, po če­mu je se sje­ća­ju. Ima tu i pu­no aneg­do­ta. Ena je bi­la iz­nim­no du­ho­vi­ta, ali i ne­vje­ro­jat­no to­pla

oso­ba. Sva­ku ne­ugod­nu si­tu­aci­ju uvi­jek je zna­la pre­okre­nu­ti ta­ko da nam svi­ma bu­de ma­nje ne­ugod­no. Ona je svi­ma os­ta­la u li­je­pom sje­ća­nju, ne samo kao glu­mi­ca ne­go i kao oso­ba. Ka­mo god bi doš­la, os­ta­vi­la bi ta­kav do­jam da je se lju­di i danas ra­do sje­ća­ju i li­je­po o njoj go­vo­re. Ena je že­lje­la os­ta­ti u Hr­vat­skoj i ov­dje igrati An­ti­go­ne i De­sde­mo­ne. Ka­da je odbijala ulo­ge u Hol­lywo­odu, rek­la je da tak­ve ulo­ge že­li igrati na svo­me je­zi­ku – pri­sje­ća se ne­utješ­na Mia. Tog kob­nog 15. ko­lo­vo­za 2000. Ena je sa su­pru­gom, po­du­zet­ni­kom Jo­si­pom Ra­de­lja­kom, nje­go­vim si­nom Le­om iz pr­vog bra­ka s glu­mi­com Be­bom Lon­čar, svo­jom maj­kom Te­re­zom te jed­no i pol mje­seč­nom kćer­ki­com La­nom iz vi­le u Su­pe­tru kre­nu­la u po­sjet pri­ja­te­lju Sti­pi­ci Ka­lo­gje­ri. Na kra­ju je to bi­lo nje­zi­no zad­nje pu­to­va­nje. U mjes­tu Split­ska Leo Ra­de­ljak od­lu­čio je ocu pre­pus­ti­ti vož­nju te­ren­ca Grand Che­ro­kee na­kon što je za­ka­čio ka­men i raz­bio ma­glen­ku. Za­us­ta­vi­li su se na uz­br­di­ci i obo­ji­ca su iz­iš­la iz auto­mo­bi­la ko­ji je po­čeo ne­kon­tro­li­ra­no kli­zi­ti una­trag pa su iz auto­mo­bi­la po­ku­ša­le iz­i­ći Ena i Te­re­za s La­nom. Te­re­nac je za­vr­šio u pro­va­li­ji i prig­nje­čio Enu. Ta­da 40-go­diš­njoj Eni, na­ža­lost, ni­je bi­lo spa­sa, oz­lje­de su bi­le pre­te­ške i ubr­zo je pre­mi­nu­la. Nje­zi­na 65-go­diš­nja maj­ka za­do­bi­la je vi­šes­tru­ke oz­lje­de po ru­ci i ra­me­nu, a ma­le­na La­na za­vr­ši­la je u bol­ni­ci. Jo­sip Ra­de­ljak i nje­gov sin Leo ni­su bi­li oz­li­je­đe­ni. Hr­vat­ska je na­krat­ko utih­nu­la doz­nav­ši tuž­nu vi­jest o od­la­sku jed­ne od naj­ve­ćih do­ma­ćih glu­mi­ca, a po­tom su us­li­je­di­li mje­se­ci i go­di­ne is­tra­ge i sud­ske ras­pra­ve te broj­ni no­vin­ski na­pi­si o to­me tko je kriv za ne­sre­ću i je li ri­ječ o tvor­nič­koj po­greš­ci na auto­mo­bi­lu. Su­đe­nje je tra­ja­lo sve do 2007., ka­da je Leo Ra­de­ljak os­lo­bo­đen kriv­nje za uboj­stvo iz ne­ha­ja te je od­lu­če­no da je ne­sre­ću pro­uz­ro­čio ne­is­pra­van mje­njač na dži­pu. Ka­ko ot­kri­va­ju pri­ja­te­lji po­koj­ne glu­mi­ce, Ena se oduvijek bojala vož­nje u auto­mo­bi­lu i u avi­onu, kao da je ne­ka­ko pre­do­sje­ća­la svoj ne­sre­tan kraj te je zbog to­ga po­tra­ži­la i struč­nu po­moć. Vje­ro­jat­no joj je još te­že bi­lo sjes­ti u auto­mo­bil na­kon što je u lip­nju skri­vi­la pro­met­nu ne­sre­ću u ko­joj je po­gi­nuo mo­to­cik­list. S Enom je u auto­mo­bi­lu bio ta­da 23-go­diš­nji glu­mac Đor­đe Ku­ku­lji­ca ko­ji je na­kon ne­sre­će bio tri tjed­na u ko­mi te je pos­li­je mo­rao po­nov­no uči­ti ho­da­ti i go­vo­ri­ti. Ena je osu­đe­na na tri go­di­ne uvjet­no, a priz­na­la je da joj je ta ne­sre­ća pred­stav­lja­la go­lem šok od ko­jeg se du­go opo­rav­lja­la. Po­dr­šku joj je u tom te­škom raz­dob­lju pru­žao upra­vo po­du­zet­nik i in­že­njer elek­tro­teh­ni­ke Jo­sip Ra­de­ljak, nje­zi­na fa­tal­na lju­bav, ko­jeg je upoz­na­la pot­kraj 80-ih. Jav­nost je za nji­ho­vu ve­zu doz­na­la go­di­na­ma na­kon nje­zi­na po­čet­ka, a Jo­sip se zbog Ene ra­zveo od pr­ve su­pru­ge, sr­p­ske glu­mi­ce Be­be Lon­čar s ko­jom je imao si­na Lea. I nje­mu je gu­bi­tak su­pru­ge samo dva mje­se­ca na­kon vjen­ča­nja u nji­ho­vu do­mu na za­gre­bač­kom Cvjet­nom tr­gu te samo mje­sec i pol na­kon ro­đe­nja nji­ho­ve kćer­ki­ce La­ne uis­ti­nu bio go­lem šok.

Nje­na fa­tal­na lju­bav

– Ni naj­go­rem ne­pri­ja­te­lju ne že­lim da pro­ži­vi tu­gu i strah ko­ji sam osje­ćao ka­da sam se ju­tro na­kon tra­gič­ne pogibije svo­je su­pru­ge na­šao po­sve sam, s tek ro­đe­nom dje­voj­či­com u ru­ka­ma. Ka­da us­pi­je­te pre­ži­vje­ti tak­vu ži­vot­nu tra­ge­di­ju, pri­si­lje­ni ste oda­bra­ti jed­nu od tri­ju mo­guć­nos­ti – oti­ći s ovog svi­je­ta, pro­pi­ti se ili nas­ta­vi­ti sa ži­vo­tom li­je­če­ći se svim mo­gu­ćim sred­stvi­ma, pa ta­ko i pri­vre­me­nim li­je­ko­vi­ma po­put ve­za i bra­ko­va. Ena je za me­ne bi­la samo jed­na! – re­kao je Ra­de­ljak proš­le go­di­ne, na 16. ob­ljet­ni­cu Eni­ne pogibije. Danas se Hr­vat­ska na­gra­đi­va­ne glu­mi­ce pri­sje­ća po nje­zi­nim ulo­ga­ma, a po­naj­vi­še po ne­za­bo­rav­noj ba­ru­ni­ci Cas­tel­li ko­ju je ma­es­tral­no odi­gra­la u fil­mu “Glem­ba­je­vi” An­tu­na Vr­do­lja­ka iz 1988. go­di­ne i za ko­ju je na­gra­đe­na Zlat­nom are­nom. Na­kon to­ga vr­hun­skog film­skog nas­tu­pa sve se ba­ru­ni­ce Cas­tel­li us­po­re­đu­ju s njom. A bi­la je sjaj­na i kao De­sde­mo­na, kon­te­sa Ne­ra, Te­uta, Ana Ka­re­nji­na... A o svo­joj maj­ci – iz fil­mo­va, ka­zi­va­nja čla­no­va obi­te­lji te Eni­nih pri­ja­te­lja i ko­le­ga – mno­go je slu­ša­la i na­uči­la Eni­na kći, danas 17-go­diš­nja La­na Ra­de­ljak, ko­joj je bi­lo samo mje­sec i pol u tre­nut­ku ne­sre­će u ko­joj je iz­gu­bi­la ma­mu. La­na je bi­la Eni­no os­tva­re­nje sno­va jer du­go je sa­nja­la o maj­čins­tvu, a ta­ko su krat­ko bi­le za­jed­no. Danas je La­na od­lič­na uče­ni­ca za­gre­bač­ke XV. gim­na­zi­je. Ri­jet­ko se po­jav­lju­je u jav­nos­ti, a ove go­di­ne vi­dje­li smo je ne­ko­li­ko pu­ta. U ve­lja­či je ta­ko bi­la pot­po­ra ses­trič­ni Ma­ji Le­ni Lo­pat­ny pri­li­kom pros­la­ve nje­zi­ne di­plo­me, a no­vi­nar­ka Ma­ja Le­na o svo­joj go­to­vo de­vet go­di­na mla­đoj ses­trič­ni ima samo li­je­pe ri­je­či. – La­na je moj an­đeo i mo­je ču­do. Ta dje­voj­ka ima to­li­ko to­pli­ne u se­bi, dra­ga je i pa­ž­lji­va, a s dru­ge stra­ne uvi­jek svo­ja i tvr­do­gla­va. Ima osob­nost ko­ju je te­ško ne za­mi­je­ti­ti. Raz­li­ka u go­di­na­ma iz­me­đu nas dvi­je sve se ma­nje osje­ti, ima­mo mno­go za­jed­nič­kih te­ma za raz­go­vor. Čes­to za­jed­no iz­la­zi­mo, jed­na dru­goj da­je­mo sa1996.

ODBIJALA JE HOLLYWOOD JER JE ŽE­LJE­LA GLU­MI­TI NA SVO­JEM JE­ZI­KU La­na je bi­la Eni­no os­tva­re­nje sno­va, a ta­ko su krat­ko bi­le za­jed­no, samo mje­sec i pol

vje­te, raz­go­va­ra­mo o sve­mu... U nje­zi­nu druš­tvu uvi­jek se do­bro osje­ćam – uis­ti­nu li­je­po o ses­trič­ni go­vo­ri Ma­ja Le­na, baš kao što obi­telj i pri­ja­te­lji li­je­po pri­ča­ju o La­ni­noj maj­ci Eni. Ia­ko je se La­na ne sje­ća, od ma­me je oči­to nas­li­je­di­la ne samo lje­po­tu (što se ne mo­že ne pri­mi­je­ti­ti) ne­go i mno­ge ljud­ske kva­li­te­te. U ve­lja­či je na za­gre­bač­kom pred­stav­lja­nju no­ve bri­dal ko­lek­ci­je mod­nog dvoj­ca eNVy ro­om La­na Ra­de­ljak snim­lje­na sa zgod­nim mla­dim spor­ta­šem Fra­nom Iv­ko­vi­ćem, ko­ji joj čes­to pra­vi druš­tvo. La­na je i na Fa­ce­bo­oku obja­vi­la fo­to­gra­fi­ju s Fra­nom pri­li­kom šet­nje Slje­me­nom i uz nju obja­vi­la zna­ko­vit sim­bol sr­ca. Po­s­ljed­nji put fo­to­gra­fi­ma je s ocem Jo­si­pom po­zi­ra­la pri­je dva mje­se­ca, na pre­mi­je­ri ba­le­ta “Glem­ba­je­vi” u za­gre­bač­kom HNK 31. svib­nja. Po­nov­no su se svi slo­ži­li – mla­da La­na sa­vr­še­na je sli­ka svo­je maj­ke, li­je­pa i od­mje­re­na.

Ni ne­pri­ja­te­lju ne že­lim da pro­ži­vi tu­gu i strah ko­ji sam osje­ćao ka­da sam se ju­tro na­kon pogibije su­pru­ge na­šao sam, s tek ro­đe­nom kće­ri u ru­ka­ma

ZA­NIM­LJIV KA­RAK­TER Bi­la je iz­nim­no du­ho­vi­ta, to­pla, a sva­ku ne­ugod­nu si­tu­aci­ju zna­la je pre­okre­nu­ti da svi­ma bu­de ma­nje ne­ugod­no

ka­zao je Jo­sip Ra­de­ljak, danas po­no­san na nji­ho­vu La­nu ko­ja je nas­li­je­di­la maj­či­nu lje­po­tu

Mo­no­gra­fi­ja “Ena” po­sve­će­na nje­zi­nu ži­vo­tu i dje­lu, iz­da­na 2013.

Bol ne pres­ta­je, a ses­tra mi sva­ki dan sve vi­še ne­dos­ta­je, ka­za­la je Mia

Eni­na 17-go­diš­nja kći La­na sa sta­ri­jim bra­tom Le­om

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.