Na­ma priz­na­nja, a danas igra­či do­bi­va­ju mi­li­ju­ne

Pr­vi Ve­čer­nja­kov la­ure­at za “Ko­šar­ka­ša go­di­ne” Dra­žen Da­li­pa­gić čes­ti­tao na­s­ljed­ni­ku iz Mos­ta­ra

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Dra­žen Braj­dić dra­zen.braj­dic@ve­cer­nji.net

Ko­šar­ku sam po­čeo igrati s 18 i pol go­di­na jer je u to vri­je­me u Mos­ta­ru Ve­lež bio sve­ti­nja, a ko­šar­ka sport za dje­voj­či­ce

Pr­vi do­bit­nik Ve­čer­nja­ko­ve na­gra­de za naj­bo­ljeg ko­šar­ka­ša go­di­ne bio je danas 65-go­diš­nji Dra­žen Da­li­pa­gić. Zbi­lo se to 1978., u go­di­ni u ko­joj je ta­da ra­zor­ni Pra­ja bio naj­bo­lji stri­je­lac i naj­bo­lji igrač SP-a u Ma­ni­li pa ta­ko i naj­bo­lji igrač re­pre­zen­ta­ci­je svjet­skih pr­va­ka. Le­gen­dar­ni Pra­ja na­vra­tio je na utak­mi­cu Hr­vat­ska – Slo­ve­ni­ja i on­dje svje­do­čio do­dje­li is­tog tro­fe­ja ko­ji je on do­bio pri­je 39 go­di­na. I ovom je pri­go­dom Ve­čer­nja­ko­vu nagradu do­bio je­dan Mos­ta­rac i to igrač ko­ji na svom dre­su no­si broj 44, a baš je Da­li­pa­gić, za igra­nja u Ita­li­ji, imao na­di­mak “Gos­po­din 44”.

Pr­vo igrao no­go­met

– Za igra­nja u Ita­li­ji, ja sam ne­ko­li­ko pu­ta za­bio 44 ko­ša, pa su me ta­ko pro­zva­li – objas­nio je Da­li­pa­gić ko­ji nam je u Opa­ti­ji pri­čao ko­li­ko mu se svi­đa nje­gov mos­tar­ski na­s­ljed­nik Bo­jan Bog­da­no­vić. – Bo­jan ima sve što sam imao i ja. Mo­žda ma­lo ma­nje ska­če, ali ima pra­vi skok-šut, od­li­čan pro­dor, a i pa­met­no igra, ra­ci­ona­lan je igrač. Nje­mu vi­še ni­šta ne tre­ba. Za raz­li­ku od Bog­da­no­vi­ća, Da­li­pa­gić svo­ju svjet­sku kla­su ni­je ka­pi­ta­li­zi­rao ni pri­bliž­no ko­li­ko to či­ne da­naš­nji igra­či. – Da­naš­nji igra­či do­bi­ja­ju mi­li­ju­ne, a mi smo do­bi­ja­li na­ci­onal­na priz­na­nja. No, ne­ma ve­ze, nit­ko u ono vri­je­me ni­je mis­lio na no­vac. Igrao sam u mos­tar­skoj Lo­ko­mo­ti­vi, to je če­t­vr­ta li­ga, i nit­ko me živ ni­je znao. Vje­ro­va­li ili ne, kas­ni­ji član Ko­šar­ka­ške ku­će slav­nih, ko­šar­ku je po­čeo igrati s 18 i pol go­di­na. Zašto ta­ko kas­no? – U mo­je vri­je­me Ve­lež je bio sve­ti­nja i svi su klin­ci htje­li igrati no­go­met. Ko­šar­ku smo ta­da na­zi­va­li spor­tom za dje­voj­či­ce. Ka­da sam na­glo iz­ras­tao, oti­šao sam na ru­ko­met i da se taj naš klub na­kon dvi­je go­di­ne ni­je ra­sfor­mi­rao, mo­žda ni­kad ne bih ni za­igrao ko­šar­ku. Ova­ko sam pak oti­šao za sta­ri­jim bra­tom, a na­ši ro­di­te­lji ni­su ima­li poj­ma da ja igram ko­šar­ku sve dok jed­nom na lo­kal­nom ra­di­ju na vi­jes­ti­ma ni­su rek­li da je Lo­ko­mo­ti­va ne­kog po­bi­je­di­la i da su naj­bo­lji bi­li bra­ća Da­li­pa­gić. U se­ni­or­sku re­pre­zen­ta­ci­ju biv­še SFRJ ušao je s 22 go­di­ne. – Te 1973. Mir­ko No­vo­sel u re­pre­zen­ta­ci­ju je uveo me­ne, Slav­ni­ća, Jer­ko­va i Ki­ća­no­vi­ća. Pri­ča­lo se da ću ja ući i go­di­nu ra­ni­je, no ta­da su na kri­lu bi­li Šol­man, Ka­pi­čić i Si­mo­no­vić pa je Že­ra­vi­ca sma­trao da se tre­bam još go­di­nu da­na usa­vr­ša­va­ti. A usa­vr­šio se do naj­bo­ljeg stri­jel­ca re­pre­zen­ta­ci­je biv­še SFRJ svih vre­me­na (3131 koš za 13 go­di­na), ali i za naj­bo­ljeg stri­jel­ca Par­ti­za­na u po­vi­jes­ti tog klu­ba (8278). Sa svo­jim ka­ra­te­ris­ti­ka­ma, a to su odraz s mjes­ta od 90 cen­ti­me­ta­ra i pre­ciz­na ru­ka, la­ko je mo­gao pos­ta­ti i pr­vi Eu­rop­lja­nin u NBA li­gi. – Te 1976. zva­li su me Bos­ton Cel­tic­si kod ko­jih sam bio i u kam­pu, no ni­sam pot­pi­sao jer, ako ne bih us­pio u NBA li­gi kao pro­fe­si­ona­lac, vi­še nig­dje ne bih mo­gao igrati, ne bih se mo­gao re­ama­te­ri­zi­ra­ti.

Ži­vim samo pris­toj­no

Na­kon igrač­ke ka­ri­je­re Da­li­pa­gić se skra­sio u Be­ogra­du odak­lea je nje­go­va su­pru­ga So­nja. Ži­vi li od ušte­đe­vi­ne i sport­ske mi­ro­vi­ne ili ima i ne­ke dru­ge iz­vo­re pri­ho­da? – Osim te dr­žav­ne nak­na­de, imam ne­ke lo­ka­le i sta­no­ve ko­je iz­najm­lju­jem. Ne­ma tu ne­ke ve­li­ke lo­ve, ali ži­vim nor­mal­no. Igra­či nje­go­va ka­li­bra danas se “gu­še” u mi­li­ju­ni­ma do­la­ra. – Ni­sam samo ja u pi­ta­nju. Danas bi ja­ko mno­go za­ra­đi­va­li i igra­či po­put mog du­go­go­diš­njeg ci­me­ra Kne­ge, Vil­fa­na, Va­ra­ji­ća, Na­ki­ća, Ace Pe­tro­vi­ća... A za Acu nam je re­kao još i da mu je pre­dvi­dio će­la­vost. – Bi­lo je to 1986. ka­da nas je net­ko, na pri­pre­ma­ma u Ma­ri­bo­ru, sli­kao odoz­go pa se na sli­ci vi­dje­lo da mi na tje­me­nu nes­ta­je ko­se. Aco je tu sli­ku vi­dio u ne­kim no­vi­na­ma pa me po­čeo ze­za­ti. I danas sam pri­ja­telj s Acom ko­jeg sam ta­da zvao “pur­gos”. Od­li­čan sam s Kne­gom i sa Skan­si­jem. U ko­šar­ka­škim kru­go­vi­ma čes­te su ras­pra­ve o to­me ko­ja je re­pre­zen­ta­ci­ja biv­še SFRJ bi­la bolja. Ona sa Ćo­si­ćem, Da­li­pa­gi­ćem, Ki­ća­no­vi­ćem, De­li­ba­ši­ćem i Slav­ni­ćem ili pak ona s Dra­že­nom Pe­tro­vi­ćem, Ku­ko­čem, Ra­đom, Div­cem, Pas­pa­ljem, Vran­ko­vi­ćem? – Prem­da smo mi osvo­ji­li olim­pij­sko zla­to, a oni ni­su, i prem­da ja imam 12 me­da­lja u 13 go­di­na igra­nja za SFRJ, ja uvi­jek ka­žem da je nji­ho­va ge­ne­ra­ci­ja bolja. Jer oni su ima­li 12 su­pe­ri­gra­ča, a mi smo bi­li uglav­nom na osam i s još če­ti­ri ko­ji su mo­ra­li bi­ti tu.

Po­gle­daj­te Jo­ki­ća, on je pri­je oti­šao u NBA li­gu ne­go što je za­igrao za re­pre­zen­ta­ci­ju. To je pri­je bi­lo ne­pojm­lji­vo DRA­ŽEN DA­LI­PA­GIĆ biv­ši ko­šar­ka­ški as Mom­čad s Dra­že­nom, Ku­ko­čem, Ra­đom, Div­cem, Pas­pa­ljem bi­la je bolja od mo­je

Bo­jan me u mno­gim stva­ri­ma pod­sje­ća na me­ne, Dra­žen Da­li­pa­gić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.