Ti­no Po­po­vić

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - P iše: MA­RI­NA BOROVAC Sni­mio: NEL PAVLETIĆ/PIXSELL

Na­rav­no da sam Vu­či­ću re­kao da na­vi­jam za Ri­je­ku, na Zvez­di­noj sam utak­mi­ci zas­pao

Usvo­joj je Os­nov­noj ško­li Šku­ri­nje u Ri­je­ci si­gur­no naj­poz­na­ti­ji uče­nik, jer tko ni­je čuo da je baš đak te ško­le – Ti­no Po­po­vić iz 2a – za po­sje­ta Be­ogra­du sr­bi­jan­skom pred­sjed­ni­ku Alek­san­dru Vu­či­ću na pi­ta­nje za ko­ji klub na­vi­ja, kao iz to­pa is­pa­lio: Za Ri­je­ku! Osmo­go­diš­nji dje­čak miš­lje­nje ni­je pro­mi­je­nio ni na­kon što ga je upor­ni Vučić po­ku­šao uvje­ri­ti da mo­ra na­ći ne­ki ve­ći klub za ko­ji će na­vi­ja­ti, su­ge­ri­ra­ju­ći mu da to bu­du “Zvez­da ili Par­ti­zan, ma­lo ve­ći klu­bo­vi od Ri­je­ke, Di­na­ma i Haj­du­ka”. – Po­ku­šao me je još nagovarati. Ali pot­pu­no je jas­na stvar, za mene postoji sa­mo Rijeka. Ni­sam imao ni­kak­vu tremu kad sam sta­jao is­pred nje­ga i kad me pi­tao za ko­ga na­vi­jam – iz­go­va­ra sim­pa­tič­ni Ti­no, trč­ka­ra­ju­ći za no­go­met­nom lop­tom u par­ku ne­da­le­ko od zgra­de u ko­joj sta­nu­je sa svo­jim ro­di­te­lji­ma Da­ni­je­lom i Sa­šom te sta­ri­jim bra­tom Le­onom i mla­đim Le­ni­jem. Dva sa­ta ra­ni­je Ti­no se bio vra­tio iz ško­le, u ko­joj ga, pri­ča nam dje­čak, sa­da svi poz­na­ju, a uči­te­lji­ce mu zbog od­go­vo­ra Vu­či­ću ka­žu: “Bra-

vo, Ti­no”. Do ju­čer obič­ni dje­čak iz su­sjed­stva pre­ko no­ći pos­tao je me­dij­ska zvi­jez­da: is­pred nje­go­va sta­na jed­na za dru­gom smje­nju­ju se no­vi­nar­ske eki­pe. No, Ti­no kao da je ro­đen za ka­me­re i dik­ta­fo­ne, po­put vr­hun­skog pro­fe­si­onal­ca strp­lji­vo od­go­va­ra na no­vi­nar­ska pi­ta­nja, a i nje­go­vi ro­di­te­lji pris­toj­no otva­ra­ju vra­ta svo­ga do­ma, svjes­ni da nji­hov Ti­no vi­še ni­je tek ano­nim­ni puč­ko­ško­lac, već po mno­go­če­mu po­seb­no di­je­te. Či­ni se da ta­ko re­zo­ni­ra­ju i nje­go­vi ma­le­ni raz­red­ni ko­le­ge: svi do jed­nog sa­da že­le bi­ti vi­đe­ni u nje­go­vu druš­tvu. – Sad imam vi­še pri­ja­te­lja ne­go u pr­vom raz­re­du – ne bez po­no­sa go­vo­ri os­nov­no­ško­lac kli­ze­ći niz to­bo­gan iz či­jeg je pod­nož­ja odju­rio pre­ma lju­ljač­ki, da bi se u slje­de­ćem tre­nu opet igrao lop­tom, pa za­tim na tre­nu­tak sjeo po­kraj svog bra­ta Le­ni­ja, pod­sje­ća­ju­ći sve na­zoč­ne da on jest po­ma­lo neo­bi­čan dje­čak, ali pri­je sve­ga sa­mo dje­čak. Ti­no Po­po­vić vi­nuo se na nas­lov­ni­ce i u udar­ne vi­jes­ti u ci­je­loj re­gi­ji u ko­lo­vo­zu ti­je­kom iz­le­ta u Sr­bi­ju, gdje je bo­ra­vio u ljet­noj ško­li Sve­ti Sa­va iz Be­ogra­da, za­jed­no s os­ta­lom dje­com iz Kos­taj­ni­ce, za­dar­skog za­le­đa i svo­ga rod­nog gra­da. Obi­la­zi­li su broj­ne mu­ze­je, spo­me­ni­ke, po­ma­lo uči­li... Na kra­ju vi­šed­nev­nog dru­že­nja, dje­cu je u po­sjet pri­mio i sr­bi­jan­ski pred­sjed­nik Vučić, ka­da je i nas­ta­la snim­ka po ko­joj je Ti­no pos­tao poz­nat, a zbog ko­je su is­tu ve­čer nje­go­vim ro­di­te­lji­ma po­če­le sti­za­ti broj­ne po­ru­ke lju­di odu­šev­lje­nih dje­ča­ko­vom re­ak­ci­jom. Vučić se bio smjes­tio me­đu dje­cu, a oni ko­ji su od­go­va­ra­li na nje­go­va pi­ta­nja sta­ja­li su u sve­ča­noj dvo­ra­ni za go­vor­ni­com s ko­je se ina­če pred­sjed­nik obra­ća uzva­ni­ci­ma ko­ji mu do­la­ze u po­sjet. Dje­ca su mu go­vo­ri­la odak­le do­la­ze, da su im se u Be­ogra­du naj­vi­še svi­dje­li ba­ze­ni i po­lar­ni med­vje­di u ta­moš­njem zo­olo­škom vr­tu. A on­da se dvo­ra­nom pro­lo­mio smi­jeh kad je ma­le­ni Ti­no pred­sjed­ni­ku Sr­bi­je od­go­vo­rio da na­vi­ja za Ri­je­ku.

Pr­vi put na utak­mi­ci

– Ti­no, da ti ka­žem ne­što, na pros­to­ru biv­še Ju­gos­la­vi­je, a i ši­re od to­ga, Be­ograd je ljep­ši od svih os­ta­lih gra­do­va, i to uvjer­lji­vo. Ve­ći je od Za­gre­ba dva i pol pu­ta, go­to­vo tri Za­gre­ba sta­nu u je­dan Be­ograd, pet Sa­ra­je­va sta­ne u je­dan Be­ograd. Ra­ču­nam da je Be­ograd tvoj grad is­to ko­li­ko i Rijeka i ta­man da vo­liš naj­vi­še Be­ograd i Ri­je­ku – ni­je se dao sr­bi­jan­ski pred­sjed­nik po­ko­le­ba­ti u na­go­va­ra­nju. No, uza­lud. Ti­no Po­po­vić os­tao je pri svom na­umu: za nje­ga, ka­zao je ta­da pred svi­ma, postoji sa­mo No­go­met­ni klub Rijeka. I na taj je na­čin, slo­žit će se mno­gi, Vu­či­ću “ukrao šou”. Iako su na­kon su­sre­ta s pred­sjed­ni­kom dje­ca tre­ba­la ići ku­ći, nji­hov je bo­ra­vak pro­du­ljen pa su umjes­to put do­ma, pod prat­njom po­li­ci­je otiš­li na sta­di­on “Raj­ko Mi­tić” – ne­ka­daš­nju Ma­ra­ka­nu – na ko­jem je bi­lo oko 50.000 lju­di, gle­da­ti utak­mi­cu iz­me­đu Cr­ve­ne zvez­de i ru­skog Kras­no­da­ra. Ali Ti­no ni na­kon te utak­mi­ce ni­je pro­mi­je­nio miš­lje­nje za ko­ga mu va­lja na­vi­ja­ti. Za­pra­vo, utak­mi­cu ni­je ni gle­dao do kra­ja jer je počela kas­no pa je – zas­pao. – Di­je­te je is­kre­no, ne zna la­ga­ti. Ta­ko je od­go­vo­rio i Vu­či­ću – po­nos­no ka­že Sa­ša Po­po­vić. Taj 46-go­diš­njak ne bez po­no­sa is­ti­če da je i sam “na­vi­jač Ri­je­ke od ro­đe­nja”, zbog če­ga je sa­svim jas­no da je ta­ta tu lju­bav pre­ma klu­bu pre­nio i na svo­je si­no­ve Le­ona i Ti­nu. I naj­mla­đi Le­ni, ko­je­mu je tek 16 mje­se­ci, pa je zbog nje­ga ta­ta Sa­ša de­set mje­se­ci na ro­di­telj­skom do­pus­tu, si­gur­no će na­vi­ja­ti za Ri­je­ku, baš kao otac i bra­ća. De­se­tak dana na­kon pu­nog sta­di­ona u Be­ogra­du do­če­kao je Ti­no Po­po­vić jed­nu dru­gu utak­mi­cu ko­ja ga je pu­no vi­še odu­še­vi­la, onu na Ru­je­vi­ci iz­me­đu Ri­je­ke i Ci­ba­li­je na ko­joj je Ti­no bio po­se­ban gost, či­me ga je NK Rijeka na­gra­di­la za vjer­nost klu­bu. Na­ime, Ri­je­ča­ni su se od­lu­či­li odu­ži­ti svom ma­le­nom su­gra­đa­ni­nu na ne­se­bič­noj pot­po­ri. Su­sreo se Ti­no Po­po­vić te su­bo­te uoči utak­mi­ce i s vod­stvom naj­dra­žeg klu­ba i ta­da je do­bio no­go­met­ni dres ko­ji sad s po­no­som no­si jer su mu se na nje­ga pot­pi­sa­li omi­lje­ni no­go­me­ta­ši či­ja ime­na bez pro­ble­ma na­bra­ja.

Bit ću zu­bo­teh­ni­čar

– Znam sve no­go­me­ta­še – ka­že. Upoz­nao je na sta­di­onu i igra­ča Ma­te­ja Je­li­ća i vra­ta­ra Si­mo­na Slu­gu te pred­sjed­ni­ka klu­ba Da­mi­ra Mi­ško­vi­ća. “Ne tre­ba pre­vi­še is­ti­ca­ti ko­li­ko je ova ges­ta zna­či­la ma­lom na­vi­ja­ču, sa­mo jed­nom od mno­gih iz no­ve generacije ko­ji će još du­go ži­vje­ti, di­sa­ti i na­vi­ja­ti za Ri­je­ku”, krat­ko su na­kon su­sre­ta s Ti­nom pri­op­ći­li iz klu­ba. – Uži­vao sam – jed­nos­tav­no opi­su­je dje­čak ka­ko mu je bi­lo taj dan. Ka­ko i ne bi, bi­lo je to pr­vi put da je svoj klub gle­dao s tri­bi­na, a ne is­pred te­le­vi­zi­je, a k to­mu je još nje­go­va Rijeka i po­bi­je­di­la sa 7:0. – Gle­da­mo no­go­met­ne utak­mi­ce ili kod ku­će ili u ka­fi­ću u kvar­tu u ko­jem ži­vi­mo. Ne mo­že­mo fi­nan­cij­ski druk­či­je jer bi­smo nas tro­ji­ca iš­li: Ti­no, Le­on i ja. Na­ša obi­telj to ne mo­že po­kri­ti – is­kre­no će ta­ta dje­ča­ka Sa­ša Po­po­vić. Ti­no uglav­nom ne pro­pu­šta utak­mi­ce Ri­je­ke i vo­lio bi opet s tri­bi­na gle­da­ti svoj omi­lje­ni no­go­met­ni klub, iako nam ot­kri­va da je, ot­ka­ko je počela ško­la, po­pri­lič­no za­uzet. – Na pr­vo­me mi je mjes­tu ško­la, za­tim uče­nje pa tre­nin­zi. A Ti­no Po­po­vić, na­rav­no, tre­ni­ra no­go­met. Go­di­nu dana mar­lji­vo vjež­ba u ri­ječ­koj Lo­ko­mo­ti­vi gdje tre­ni­ra i nje­gov 15-go­diš­nji brat, sred­njo­ško­lac Le­on. I za­do­vo­ljan je. – Kad još ni­sam znao igra­ti no­go­met, moj brat Le­on me učio. Ta­ko ću i ja uči­ti svog mla­đeg bra­ta Le­ni­ja. Go­to­vo si­gur­ni u od­go­vor, pi­ta­li smo ga što će bi­ti kad odras­te, no Ti­no nas je iz­ne­na­dio. – Zu­bo­teh­ni­čar – sprem­no je od­go­vo­rio. – Zu­bo­teh­ni­čar?! Pa ne­ki dan re­kao je da će bi­ti pi­lot – re­kao je smi­je­še­ći se ta­ta Sa­ša. – Ti­no, zar ne­ćeš bi­ti no­go­me­taš? – za­ni­ma­lo nas je jer nam se či­ni­lo da je sve dru­go ne­za­mis­li­vo. – To već je­sam – važ­no je re­kao osmo­go­diš­njak i ot­krio da mu je od omi­lje­nog klu­ba Ri­je­ke bo­lji je­di­no nje­gov brat Le­ni. U su­prot­no ga ne mo­že uvje­ri­ti nit­ko, pa ni sr­bi­jan­ski pred­sjed­nik.

DI­JE­TE JE IS­KRE­NO, NE ZNA LA­GA­TI, TA­KO JE I OD­GO­VO­RIO VU­ČI­ĆU, PO­NOS­NO KA­ŽE OTAC SA­ŠA, I SAM NA­VI­JAČ RI­JE­KE

Otac Sa­ša Po­po­vić (sa si­no­vi­ma Le­ni­jem i Ti­nom) tre­nu­tač­no je na ro­di­telj­skom do­pus­tu Alek­san­dar Vučić po­ku­šao je Ti­na uvje­ri­ti da su Zvez­da i Par­ti­zan ve­ći klu­bo­vi od Ri­je­ke

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.