Slo­ven­ci i Hr­va­ti is­kon­ski su pri­ja­te­lji, su­kob kro­ji po­li­ti­ka

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - (Ivi­ca Be­ti)

Pri­je 25 go­di­na os­no­va­li ste u Ljub­lja­ni Druš­tvo slo­ven­sko-hr­vat­skog pri­ja­telj­stva. Pa­da li vam ili mo­žda ras­te broj čla­no­va zbog ovih no­vih tr­ve­nja oko gra­ni­ce i ko­če­nja ula­ska Hr­vat­ske u OECD?

Gle­daj­te, pro­šao sam ci­je­li svi­jet, od No­vog Ze­lan­da do Alja­ske, ži­vio sam du­go u Švi­car­skoj u ko­joj ži­ve tri na­ci­je i vr­lo do­bro poz­na­jem od­no­se iz­me­đu na­ro­da i dr­ža­va. Od­go­vor­no mo­gu re­ći da ni­kad u ži­vo­tu ni­sam do­ži­vio ta­ko pri­san od­nos iz­me­đu dva na­ro­da kao što je to iz­me­đu Slo­ve­na­ca i Hr­va­ta, na ljud­skoj ra­zi­ni. Uz gra­ni­cu, od Šta­jer­ske do Be­le kra­ji­ne, lju­di ži­ve ne sa­mo u pri­ja­telj­skim ne­go i u fa­mi­li­jar­nim od­no­si­ma. To je po­la mi­li­ju­na Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca s jed­ne i dru­ge stra­ne. De­ve­de­set pos­to njih ne­ma pro­ble­ma i is­tin­ski su pri­ja­te­lji. Za ovo što se do­ga­đa, za to je kri­va po­li­ti­ka.

Što bis­te po­ru­či­li vla­da­ma u Ljub­lja­ni i Za­gre­bu?

Ne­ka što pri­je to ri­je­še. Moj do­bar pri­ja­telj kon­zul Bran­ko Ro­glić iz Spli­ta re­kao mi je: Božo, nas dva bi­smo to ri­je­ši­li u pet mi­nu­ta! Tre­ba sa­mo ma­lo do­bre vo­lje i pi­ta­ti lju­de na te­re­nu. U po­vi­jes­ti mi smo je­di­ni su­sje­di ko­ji se ni­kad ni­su sva­đa­li i ni­kad ni­su ra­to­va­li. Uvi­jek smo iš­li za­jed­no kad je tre­ba­lo, od Ma­ti­je Gup­ca pa na­da­lje. Hr­vat­ska je tre­ća part­ne­ri­ca Slo­ve­ni­ji u rob­noj raz­mje­ni, a i Slo­ven­ci ne bi to­li­ko do­la­zi­li na hr­vat­sku oba­lu da ni­smo pri­ja­te­lji.

Spo­mi­nje se ne­ka pje­ša­di­ja, voj­ne bro­di­ce, sa­zi­va­ju se sjed­ni­ce od­bo­ra za obra­nu. Što se to do­ga­đa?

Ma to su bu­da­la­šti­ne! Da bi se oču­va­lo mjes­to u par­la­men­tu, pri­ča­ju se tak­ve glu­pos­ti. Nit­ko to ne slu­ša. Ima­te i vi kod vas tak­ve ko­ji ne­ma­ju dru­gih zna­nja osim po­li­tič­kih pro­vo­ka­ci­ja. Oni se odr­ža­va­ju na taj na­čin, no to ni­je glas jav­nos­ti. Gle­daj­te, Hans-Di­etrich Gen­s­c­her re­kao mi je da ne bi bi­lo priz­na­nja na­kon ras­pa­da Ju­gos­la­vi­je da ni­je bi­lo na­ših di­jas­po­ra i da sva­ka ni­je svo­jim ve­za­ma pri­ti­ska­la par­la­men­te di­ljem svi­je­ta. To je do­kaz da smo su­ra­đi­va­li i bi­li kao jed­no ti­je­lo. Druš­tvo ko­je vo­dim or­ga­ni­zi­ra­lo je na sto­ti­ne su­sre­ta i ni na je­dom ni­je bi­lo pro­ble­ma. Oni se, po­nav­ljam, stva­ra­ju umjet­no, po­li­tič­ki.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.