U Slo­ve­ni­ji ne­ma “gla­va­še­vi­ća” ko­ji is­mi­ja­va­ju bor­bu za te­ran

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Ka­da sam se pri­je de­se­tak go­di­na iz Za­gre­ba pre­se­lio u Sa­mo­bor, što je tik do gra­ni­ce sa Slo­ve­ni­jom, do­šao sam i u do­met 15-ak slo­ven­skih TV sta­ni­ca. Iz­ne­na­di­lo me ko­li­ko ta ma­la dr­ža­va ima ra­zvi­je­nu pop-sce­nu, a još vi­še što je sva­ki dru­gi glaz­be­ni spot sni­man na onih 20-ak ki­lo­me­ta­ra mo­ra ko­je ima­ju, i to baš da se vi­de obri­si Pi­ran­skog za­lje­va. To ni­je slu­čaj­no, ne­go Slo­ven­ci­ma i ta­ko usa­đu­ju osje­ćaj da su i me­di­te­ran­ska zem­lja i da im je mo­re i onaj za­ljev jed­na­ko va­žan kao i Al­pe. Da Slo­ven­ci pro­miš­lje­no gra­de svoj pa­tri­oti­zam vi­di se i u spor­tu. Po­go­to­vo u ko­lek­tiv­nim spor­to­vi­ma, a što se mo­že pos­ti­ći s re­pre­zen­ta­ci­jom svo­je dr­ža­ve vi­di se i na ak­tu­al­nom Eu­rop­skom ko­šar­ka­škom pr­vens­tvu. A što su sprem­ni uči­ni­ti za na­ci­onal­ni po­nos i pa­tri­oti­zam do­ka­zu­je i pri­mjer “faj­ta” oko ko­ri­šte­nja na­zi­va te­ran. Vi­no ko­je odav­no pod is­tim ime­nom ra­de i Hr­va­ti i Slo­ven­ci, nji­ho­vim lo­bi­ra­njem u Eu­rop­skoj uni­ji us­pje­li su uzur­pi­ra­ti, da bi Bruxel­les ipak dao za pra­vo i Hr­va­ti­ma ko­ji ga smi­ju na­zi­va­ti te­ra­nom iz hr­vat­ske Is­tre. No, ta is­ta Slovenija ko­ja je u ci­je­loj Eu­rop­skoj uni­ji di­gla his­te­ri­ju jer Hr­vat­ska ne priz­na­je pra­vo­ri­jek o ar­bi­tra­ži u spo­me­nu­tom za­lje­vu, ne priz­na­je pak od­lu­ku ko­mi­si­je o te­ra­nu. Pa je za­bra­ni­la pla­sman te­ra­na iz Hr­vat­ske u Slo­ve­ni­ju uz naj­a­vu da će se po­sve­ti­ti ši­re­nju za­bra­ne na ci­je­lu Eu­rop­sku uni­ju. U pri­mje­ni svog pa­tri­otiz­ma, bio on po­li­tič­ki, te­ri­to­ri­jal­ni ili gos­po­dar­ski, Slo­ven­ci su iz­u­zet­no tvr­di, pa su ta­ko i pri­je od­lu­ke o za­bra­ni pli­je­ni­li naš te­ran čak i na do­ga­đa­nji­ma po­put tu­ris­tič­kih saj­mo­va i vin­skih de­gus­ta­ci­ja!? O tak­vom po­na­ša­nju Slo­ve­ni­je Hr­va­ti mo­gu mis­li­ti da je dr­sko i bez­o­braz­no, no sa sta­ja­li­šta za­šti­te slo­ven­skih na­ci­onal­nih in­te­re­sa, tak­vo po­na­ša­nje po­uč­no je i Hr­va­ti­ma. U sva­kom slu­ča­ju, za Slo­ven­ce ono je efi­kas­no i či­nje­ni­ca je da to oni Hr­vat­skoj ra­de za­to što se usu­de. Hr­vat­ska se, na­ime, si­gur­no ne­će usu­di­ti od­go­vo­ri­ti za­bra­nom pla­sma­na slo­ven­skog te­ra­na ili mal­va­zi­je. A da o “slo­ven­skim” ku­le­ni­ma i ne go­vo­ri­mo. Prem­da se to Hr­va­ti­ma pri­ka­zi­va­lo ope­ret­nim, od­bor slo­ven­skog par­la­men­ta za­ma­lo je odr­žao sjed­ni­cu o to­me ko­li­ko je slo­ven­ska voj­ska spo­sob­na, dak­le voj­nom si­lom, pro­ves­ti raz­gra­ni­če­nje na mo­ru. Ka­ko se hr­vat­ske vlas­ti i u tak­vim si­tu­aci­ja­ma uglav­nom dr­že uljud­no, što zna pri­je­ći u bes­krv­no i mli­ta­vo, da ni­je bi­lo “re­ci­proč­ne” iz­ja­ve jed­nog umi­rov­lje­nog voj­ni­ka, Da­vo­ra Do­ma­ze­ta Lo­še, mo­žda bi Slo­ven­ci i na­pra­vi­li taj ko­rak i an­ga­ži­ra­li svoj par­la­ment u pri­pre­mi voj­nog od­go­vo­ra Hr­vat­skoj. Lo­šo je, na­rav­no, iro­ni­zi­rao go­vo­re­ći o do­la­sku hr­vat­skog pje­šaš­tva u Ljub­lja­nu za 48 sa­ti, kaz­nio ga je po­tom i Pan­tov­čak, no ne­ka je to ka­zao, ču­lo ga se i u De­že­li. Za raz­li­ku od Slo­ve­na­ca, Hr­va­ti, iz­gle­da, ima­ju sve vi­še pro­ble­ma sa svo­jim pa­tri­otiz­mom. Da ne­što ne šti­ma po­t­vr­đu­je i to da već ci­je­li niz na­ših spor­ta­ša vi­še ne vi­di ni­šta po­seb­no u nas­tu­pu za dr­žav­ne re­pre­zen­ta­ci­je, če­ga je zad­nji pri­mjer od­la­zak kr­nje ko­šar­ka­ške re­pre­zen­ta­ci­je na Eu­rop­sko ko­šar­ka­ško pr­vens­tvo. Pro­blem s pa­tri­otiz­mom pri­mje­tan je i u di­je­lu hr­vat­ske političke eli­te. Kod ne­kih se hrvatski pa­tri­oti­zam, pa i zbog ek­s­ce­sa, sma­tra ne­že­lje­nim, na­zad­njač­kim. Pos­tao je čak i pred­me­tom is­mi­ja­va­nja. Pa će ta­ko na Lo­ši­nu iz­ja­vu SDP-ovac Bo­jan Gla­va­še­vić za­po­ma­ga­ti ka­ko bi ne­ki “zbog tri sr­de­le u Pi­ra­nu opet ra­to­va­li”. Te Gla­va­še­vi­će­ve tri sr­de­le nas­ta­vak su SDP-ovih “dvi­ju lig­nji” iz 2000., ko­je su na­ve­le Ra­ča­na da pa­ra­fi­ra s Dr­nov­še­kom spo­ra­zum o za­lje­vu s još go­rim ko­no­ta­ci­ja­ma od ovog ar­bi­traž­nog. Gla­va­še­vić pred­stav­lja ti­pič­ne pa­tri­ot­ski nez­re­le Hr­va­te ko­ji ne shva­ća­ju jed­nadž­bu da ako se da­nas ne že­liš “faj­ta­ti” za svo­je tri sr­de­le do­vest ćeš dr­ža­vu do to­ga da ćeš na kra­ju odus­ta­ti i od grad­nje mos­ta (Pe­lje­škog) pre­ko svog te­ri­to­ri­ja, gra­ni­ce na Du­na­vu pa i Ine. U Slo­ve­ni­ji ne­ma “gla­va­še­vi­ća” ko­ji is­mi­ja­va­ju bor­bu za te­ran. Ne­ki bi Hr­va­ti, dak­le, od Slo­ve­na­ca mo­gli uči­ti što je to pa­tri­oti­zam. A to je kad ne daš na svo­je. Pa bi­le to i sr­de­le ili te­ran.

Ne­ki bi Hr­va­ti od Slo­ve­na­ca mo­gli uči­ti što je to pa­tri­oti­zam. A to je kad ne daš na svo­je. Pa bi­le to i “tri sr­de­le” ili te­ran

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.