Lo­še nam je jer gra­đa­ni vje­ru­ju ‘žde­ra­či­ma de­mo­kra­ci­je’ i ne vi­de mra­čan svi­jet ide­olo­gi­je

Nji­hov na­čin po­na­ša­nja po­t­vr­đu­je da im je ide­olo­gi­ja kao ap­so­lut­na is­ti­na ‘naj­ja­ča stra­na’. To po­dra­zu­mi­je­va ne­po­što­va­nje vi­tal­nih in­te­re­sa lju­di, ne­bri­gu za no­va rad­na mjes­ta, pra­va rad­ni­ka, a po­s­lje­di­ce su is­e­lja­va­nje te de­mo­graf­sko na­za­do­va­nje

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

PRaz­go­va­rao Zvo­ni­mir Des­pot ro­fe­sor dr. sc. Mir­ko Šti­fa­nić, so­ci­olog iz Ri­je­ke, obja­vio je do­sad če­ti­ri knji­ge: „Ukra­de­na de­mo­kra­ci­ja. U po­tra­zi za bo­ljom Hr­vat­skom i di­rek­t­nom de­mo­kra­ci­jom“, „De­mo­krat­ski dik­ta­to­ri. Gos­po­da­ri mrž­nje, po­dje­la i kri­ze“, „Is­tra: pla­net maj­mu­na ili lju­di? Hr­vat­ska an­te fi­nem?“te „Us­pon ide­olo­gi­je mrž­nje: ni mi, ni oni“. Po­vod za ovaj in­ter­v­ju jest nje­go­va naj­no­vi­ja knji­ga „Žde­ra­či de­mo­kra­ci­je. Ima li Hr­vat­ska iz­bo­ra ili je osu­đe­na na kon­ti­nu­itet“, ko­ja je iz­aš­la ovih da­na. Koji su raz­lo­zi nas­tan­ka ove knji­ge? U njoj upo­zo­ra­vam na političare koji jav­no is­ti­ču da se za­la­žu za ra­zvoj i na­pre­dak, po­što­va­nje ljud­skih i ma­njin­skih pra­va i dru­go, a u stvar­nos­ti za se­be nas­to­je za­dr­ža­ti po­zi­ci­ju je­di­nog, ne­do­dir­lji­vog ak­te­ra i tom ci­lju po­dre­di­ti stru­ke i pro­fe­si­je, pa i ci­je­li sa­dr­žaj de­mo­kra­ci­je i ins­ti­tu­ci­je sus­ta­va. U bi­ti oni su – žde­ra­či de­mo­kra­ci­je: ne­ka­da pri­kri­ve­ni, a čes­to nes­kri­ve­ni. Na na­ci­onal­noj ra­zi­ni pred­stav­lja­ju se kao lje­vi­ča­ri, od­nos­no des­ni­ča­ri. U Is­tri se po­li­ti­čar mo­že po­na­ša­ti kao „knez“, a u Ri­je­ci kao „mo­narh“, a kam­pa­ni­li­zam je nji­ho­va ide­olo­gi­ja. Se­pa­ra­ti­zam se, svjes­no ili ne­s­vjes­no, pod­gri­ja­va da bi se po­ja­čao pri­ti­sak za auto­nom­nost re­gi­je što je, iz­gle­da, cilj IDS-a, od­nos­no ve­ći­ne čla­no­va, dok bi ma­nji­na čla­no­va stran­ke iš­la i da­lje – u se­ce­si­ju. Čes­to ču­je­mo da je Is­tra naj­ra­zvi­je­ni­ji dio Hr­vat­ske? U Is­tri ne­ma plu­ra­liz­ma me­di­ja te se gra­đa­ni uglav­nom jed­nos­tra­no, ne­kri­tič­ki i su­ges­tiv­no in­for­mi­ra­ju te se ku­pu­je nji­hov pris­ta­nak na sve što od­lu­či ne­ko­li­ko lju­di iz IDS-a. Pro­blem je to ve­ći što po­li­ti­ča­ri iz Za­gre­ba, uvi­jek ka­da do­đu u Is­tru, pa­da­ju ni­či­ce, i tzv. li­je­vi i tzv. des­ni, i la­ska­ju is­tar­skim po­li­ti­ča­ri­ma is­ti­ču­ći da je Is­tra naj­u­re­đe­ni­ja, naj­bo­ga­ti­ja, naj­de­mo­krat­ski­ja, naj... re­gi­ja (žu­pa­ni­ja!) vo­de­ći se in­te­re­som da pri­vu­ku IDS kao je­zi­čac na po­li­tič­koj va­gi i još mno­go to­ga... A Is­tra­ni mo­gu po­vje­ro­va­ti da po­li­ti­ča­ri hva­le njih. Ukup­no sta­nje i od­no­se pod vlaš­ću IDS-a ana­li­zi­rao sam u knji­zi s nas­lo­vom „Is­tra: pla­net maj­mu­na ili lju­di“te pod­nas­lo­vom – „Hr­vat­ska an­te fi­nem“? Ia­ko je za­miš­lje­na kao pod­lo­ga za raz­go­vor te bi nje­zi­no jav­no pred­stav­lja­nje ko­ris­ti­lo ne sa­mo Is­tra­ni­ma ne­go i po­li­ti­ča­ri­ma, jav­no pred­stav­lja­nje, u Grad­skoj knjiž­ni­ci i či­ta­oni­ci Pu­la i, pri­mje­ri­ce, Po­re­ču spre­ča­va se već dvi­je go­di­ne. Tko su „žde­ra­či de­mo­kra­ci­je“? To su po­li­ti­ča­ri koji ne omo­gu­ća­va­ju i ne po­štu­ju, a još ma­nje po­ti­ču slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja i uklju­či­vu po­li­tič­ku, pro­fe­si­onal­nu, znans­tve­nu i kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Na­me­ću se kao oso­be ko­je „čas­nu duž­nost“na­vod­no obav­lja­ju od­go­vor­no, sa­vjes­no i pre­da­no, te kao spa­si­te­lji na­ro­da, od­nos­no gra­đa­na na na­ci­onal­noj, žu­pa­nij­skog i grad­skoj ra­zi­ni. U stvar­nos­ti, gra­đa­ne svo­de na da­va­te­lje gla­so­va ko­ji­ma su po­ha­ra­li spo­sob­nost za de­mo­krat­sku i po­li­tič­ku ubro­ji­vost i per­cep­ci­ju stvar­nos­ti kak­va do­is­ta jest. U tak­vim uvje­ti­ma de­ma­go­gi­ja i bri­ga za do­bro­bit gra­đa­na pos­ta­ju kom­ple­men­tar­ne. O kak­vom se pro­ble­mu ra­di? Pro­blem je što kao druš­tvo još ni­smo naš­li od­go­vor na pi­ta­nje mo­gu li se ne­dos­ta­ci do­sa­daš­njih vla­da, na na­ci­onal­noj i ni­žim ra­zi­na­ma, pri­pi­sa­ti obič­noj nes­pret­nos­ti, nez­na­nju, nes­na­la­že­nju, pot­kup­lji­vos­ti, ne­sa­vr­še­nom mo­de­lu de­mo­kra­ci­je ili ne­čem slič­nom? Ili se sve do­go­di­lo za­to što su lju­di, slu­ša­ju­ći i vje­ru­ju­ći žde­ra­či­ma de­mo­kra­ci­je, oda­bra­li ne vi­dje­ti mra­čan svi­jet ka­kav ide­olo­gi­ja kao ap­so­lut­na is­ti­na pred­stav­lja te da što se vi­še ba­ve nje­zi­nim glu­pos­ti­ma, si­tu­aci­ja se po­gor­ša­va. Ukrat­ko, sve što se u po­s­ljed­njih dva­de­set i se­dam go­di­na do­go­di­lo u Hr­vat­skoj po­s­lje­di­ca je hr­vat­skog mo­de­la de­mo­kra­ci­je ute­me­lje­ne na – ide­olo­gi­ji po mje­ri žde­ra­ča de­mo­kra­ci­je. U lo­gi­ci tak­vog sus­ta­va ide­je po­put re­fe­ren­dum­skog iz­jaš­nja­va­nja gra­đa­na ili kul­tu­ra di­rek­t­ne de­mo­kra­ci­je u užem i ši­rem smis­lu, nas­to­ji se pri­ka­za­ti kao na­pad na cje­lo­vi­tost sus­ta­va i sta­bil­nost de­mo­kra­ci­je. „Žde­ra­či de­mo­kra­ci­je“su te­ške ri­je­či? Nji­ma se upo­zo­ra­va da de­mo­kra­ci­ju i ins­ti­tu­ci­je sus­ta­va „žde­ru“po­li­ti­ča­ri-ide­olo­zi. U tom na­zad­nom pro­ce­su su­dje­lu­ju pris­tra­ni no­vi­na­ri i znans­tve­ni­ci koji su sprem­ni na fal­si­fi­ci­ra­nje i znans­tve­no ne­po­šte­nje. Na­ime, oni znans­tve­ni­ci i no­vi­na­ri koji se dek­la­ri­ra­ju kao oso­be li­je­vo li­be­ral­ne ili des­no li­be­ral­ne ori­jen­ta­ci­je ni­su pro­fe­si-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.