Cinema’s Exiles II
Sjedimo pod trijemom portugalske kolonijalne vile. U gostima smo kod Toma, indijskog producenta. Čekamo da počne večera. Uz čašu vina Ivan Passer Ani i meni priča kako su on i Miloš Forman pobjegli iz Čehoslovačke. Ivan je čuo da su Rusi počeli hapsiti. Nazvao je Miloša i rekao mu da se spremi. Oko četiri sata iza ponoći stigli su na čehoslovačko-austrijsku granicu. Pred rampom su stali, ugasili motor i čekali. Nakon nekoliko minuta iz mraka su izronila dva vojnika. Ivan je otvorio prozor i pružio pasoše. Vojnik ih je počeo pažljivo listati, zastao na trenutak i pitao gdje su im izlazne vize bez kojih čehoslovački građani ne mogu napustiti zemlju. Nisu ih imali, ali je Ivan, vjerujući da time dobiva na vremenu, rekao da su im u koferu. Izašao je, otvorio prtljažnik i počeo prekapati. Za to vrijeme policajac je obišao auto i prišao Milošu. Pitao ga je je li on onaj filmski režiser Miloš Forman. Miloš je potvrdio svojim dubokim glasom i dodao kako zna da se njegovi filmovi njemu sigurno ne sviđaju. Ivan mu je htio dobaciti da je to kriva rečenica u krivo vrijeme, ali bilo je kasno. No vojnika to nije zasmetalo. Rekao je da nije točno, da on baš voli njegove filmove i kako mu je najdraža ona scena iz Lásky jedné plavovlásky u kojoj se prsten kotrlja po podu. Ivan je prestao kopati po koferu i gledao kako policajac, sagnut ispred Miloševog prozora, igra tu scenu i pri tome se glasno smije. Kad je ugledao Ivana, mahnuo mu je i rekao da prestane tražiti, da mogu mirno ići dalje. Sjeli su u auto i prije no što su krenuli vojnik se nagnuo prema prozoru i rekao: „S panem Bohem panove.“To se, kaže Ivan, govori samo onda kad se nekome, za koga ne očekuješ da se vrati, želi dobar put. Tako su Ivan i Miloš zajedno otišli na zapad. Zajedno su odrasli u poratnom sirotištu, zajedno su počeli na filmu. Ivan je pisao scenarij za sve Formanove češke filmove i usto režirao meni možda najdraži film češkog novog vala, Intimni osvětleni. Ivan danas ima osamdeset i tri i živi u Los Angelesu. Miloš osamdeset i četiri i živi u New Yorku. Telefonom se uredno čuju jednom tjedno, u subotu.
Forman je, bez vize, na granici nabasao na vojnika koji je volio njegove filmove