Pravi crni hleb i nije tako crn!

Crno brašno je samo za nijansu tamnije od belog, pa je na prvi pogled teško uočiti razliku između crnog i belog hleba

Piše: VIOLETA NEDELJKOVIć Povratak crnom hlebu novi je trend u ishrani. Dok ga je nekada jela sirotinja jer je bio jeftiniji, danas je pravi crni hleb skuplji od belog jer se smatra zdravom hranom. A zapravo i nije crn, što mnogi ne znaju.

- Boja svakog hleba zavisi od boje pšenice, pa tako crni hleb ne može biti tamniji od boje brašna od kojeg je pravljen.

Sve

ono što nije svojstveno boji pšenice nije svojstveno ni hlebu jer je površinski sloj pšenice nosilac pigmenta i boje objašnjava Verica Petrov, tehnolog. Ukoliko hleb sadrži bilo koju drugu vrstu brašna, recimo onog od mekinja, ječma ili heljde, ne može se nazvati crnim hlebom, već je tada jedan od specijalnih vrsta hleba. Naša sagovornica kaže da pravi crni hleb nikada ne može da ima, kako se to stručno naziva, visok volumen i zapreminu kao beli.

- Iako potrošači očekuju da beli i crni hleb budu iste veličine, to je nemoguće i po pravilniku o kvalitetu žitomlinskih proizvoda - kaže ona,

Kada je reč o vrsti brašna od kojeg se pravi, pekari danas sve češće koriste crno brašno T1100, dok je pravi crni hleb od stopostotnog crnog brašna još retkost na našem tržištu. - Brašno dobijeno mlevenjem najvećeg dela zrna pšenice T1100 za nijansu je tamnije od belog brašna, pa je na prvi pogled teško uočiti razliku. Ta razlika je još manja kada govorimo o gotovom hlebu na polici. Pravi crni hleb ima specifičnu aromu i svežinu, veći sadržaj proteina, masti i minerala, a ono po čemu se posebno izdvaja od ostalih vrsta je sadržaj biljnih vlakana - ističe Goran Radovanović, vođa proizvodne jedinice ove kompanije u Zrenjaninu. Zato se namirnice od pravog crnog brašna koriste u prevenciji gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i mnogih poremećaja koji se javljaju kao posledica nepravilne ishrane.