Mitar ujedinitelj

I grao sam za Srbiju, a ne za Partizan ili Crvenu zvezdu - objasnio je Aleksandar Mitrović, zbog čega je izjednačujući pogodak protiv Velsa proslavio otrčavši na sever stadiona „Marakana“, tradicionalno mesto okupljanja navijača crveno-belih.

B ivši napadač Partizana je rekao nešto što se u normalnim fudbalskim zemljama podrazumeva kad igra reprezentacija nema podele na naše i njihove navijače, jer svi želimo da pobedi naš državni tim. Ono što je kod drugih normalno u Srbiji nažalost nije, pa zbog toga i čuđenje onih koji Mitru zameraju (ili ne mogu da shvate) što je kao nekadašnji golgeter tima iz Humske otišao da podeli radost sa onima koji personifikuju najvećeg i omraženog rivala iz Ljutice Bogdana.

D a li to znači da kad reprezentativci iz Zvezde postignu gol na nekoj utakmici „orlova“u Beogradu moraju da trče do severne tribine „Marakane“ili bivšeg stadiona JNA, a njihove kolege iz Partizana do juga kako bi dokazali da im je vernost klubu važnija od radosti što su obradovali Srbiju?

N aravno da ne znači, jer kad igra Srbija, svi mi, ma kako to nekima izgledalo teško, moramo da za trenutak ostavimo klupske podele i budemo ujedinjeni u podršci nacionalnom timu. U tom smislu, postupak Mitrovića zaslužuje pohvale jer je ujedinio većinu klupski podeljenih navijača u radosti zbog uspeha (pogotka) selekcije koja predstavlja njihovu zajedničku državu.

N adamo se da će Mitar nastaviti da golove za „orlove“proslavlja na severu, ali i da će reprezentativci iz Zvezde sreću zbog postignutih pogodaka deliti sa navijačima Srbije sa juga.