Bez pola noge sišao niz merdevine!
„Imam osećaj da mi trnu stopala i bride prsti, onda podignem jorgan i vidim da nemam potkolenicu“
- Imam osećaj da mi trnu stopala i bride prsti, kao da je sve isto kao i pre neki dan. A onda se dozovem, podignem jorgan i vidim nemam celu levu potkolenicu.
Prijepoljac Damir Kajević (34), radnik GP „Rad“, kome je u petak mešalica na gradilištu u naselju Ivanje otkinula pola leve noge, ovako opisuje za „Alo!” događaj koji je u jednoj sekundi zauvek promenio njegov život.
- Kako je moglo biti - dobro je! Lekari su mi rekli da ću uz odgovarajuću protezu ponovo prohodati, a taj osećaj da mi trnu prsti i stopalo, kažu, potrajaće nekih mesec dana - priča Kajević iz postelje prijepoljske bolnice.
U kobnom trenutku nalazio se sam na spratu građevine, desetak metara od zemlje. Prolazio je pored mešalice za beton, u ruci držao crevo pod punim pritiskom vode, okliznuo se, noga je uletela u spiralne lopatice. Čuo je da nešto krcka, ali nije razaznao da to mešalica lomi njegovu nogu. - Bol uopšte nisam osetio. Uspeo sam nekako da izvučem nogu, pogledao, od potkolenice naniže nije bilo nijednog mišića, ni kože, ni kosti. Za ovih dana koliko sam ovde više puta sam premotao film i ne mogu da shvatim kako mi se to desilo. Nema građevinske mašine na kojoj nisam radio, spuštao sam građevinske mašine stazama kuda ni koza nije mogla da prođe i nikad mi se ništa nije dogodilo pre ovoga - kaže Prijepoljac.
Iz osakaćene noge lila je krv, ali oko njega nikog nije bilo da pomogne. Pokušao je da dozove kolegu koji se nalazio ispod u kamionu mikseru, ali on od buke nije čuo vapaje.
- Ono crevo što sam držao u ruci uperio sam kroz otvoreni prozor kamiona da skrenem pažnju kolegi. Prvo je, misleći da je po sredi šala, povikao: „Šta me, bre, prskaš“, a onda čuo da dozivam upomoć. Popeo se gore i doneo mi kanap kojim sam podvezao nogu. Merdevine su bile uske i nije mogao da mi pomogne da siđem. Bez pola noge sam sam sišao preko 20 prečki merdevina. Dole me je sačekao drugi kolega, dao mi je kaiš, podvezao sam nogu na drugom mestu - seća se Kajević, koga zovu „čovek sa srcem kao kuća“.
Nije bilo vremena da se čeka sanitet. Ova dvojica su ga bržebolje unela u privatno vozilo, legao je na zadnje sedište... Uz pomoć kolega koje su ga držale sa strane, na jednoj nozi je prešao na nosila koja su ga čekala ispred bolnice. Hitno je operisan, a zahvat je trajao tri i po sata. V. Lojanica