otac od sina napravio kockara!
Da li ste nekada pred svojom decom popunili tiket ili poveli dete u kladionicu na pet minuta? Ako je vaš odgovor potvrdan, zakazali ste kao roditelj! M. P. (43) iz Beograda je, želeći da provede vreme sa sinom, vodio dete u kladionicu, i ne sluteći da će od svog sina stvoriti kockara, koji će biti sposoban da iz kuće ukrade 22.000 dinara.
Iz razgovora sa Jelenom Manojlović, koordinatorkom psihološkog tima SOS centra za lečenje i odvikavanje od kockanja, saznali smo da joj se pre nedelju dana javila porodica koja je shvatila da njihov dvanaestogodišnji sin ima problem sa kockom. Otac je u protekle tri godine jednom u deset dana vodio sina u kladionicu, ne bi li spojio svoj hobi - igranje tiketa, sa vremenom provedenim sa sinom. Dete je u proteklih sedam meseci dva do tri puta nedeljno išlo samostalno i krišom u kladionicu, a novac od užine nije koristilo za slatkiše, već za klađenje. Kad je klađenje uzelo maha, džeparac više nije bio dovoljan, pa je I. P. ukrao iz maminog šteka 22.000 dinara, koje je u roku od tri nedelje potrošio na tikete.
- Srž problema je što roditelji nisu dovoljno edukovani i kladionicu ne doživljavaju kao kocku! Ispunjavanje tiketa pred decom nije bezazlena stvar, a kamoli vođenje dece u kladionicu, makar i nakratko! Slučaj ove porodice je specifičan, jer je otac glavni krivac, a da toga nije bio ni svestan. Sve što ima epitet „sportsko“smatra se dozvoljenim - kaže Jelena za „Alo!”.
Kada je Jelena na prvom razgovoru pitala dečaka: „Da li ti želiš da budeš kockar, da li znaš šta je kocka?” on je ćutao, jer nije razumeo šta je pogrešno uradio, pošto je radio isto ono što i tata radi, a samim tim, ako tata to čini, to nije ništa loše. Na pitanja „Da li ti znaš da si time što si uzeo pare iz kuće učinio krivično delo?”, i „Da li znaš da si na putu da postaneš kockar?”, dete je reklo: „Ne.“Dete je govorilo: „Pa to svi rade. Mi kada bežimo sa časa, odemo u kladionicu da se družimo”, i tim odgovorima pokazivalo da ne shvata ozbiljnost situacije i stranputicu kojom je krenuo. Ponašanja roditelja su kalup po kojem deca uče i usvajaju načine ponašanja i na taj način sazrevaju, a tokom odrastanja, dok su još emocionalno neformirani karakteri, važno je da roditelji uoče problem kockanja, dok još može da se saseče u korenu. Jelena je uradila test od dvadeset pitanja, na osnovu kojeg se utvrđuje stepen zavisnosti, na kojem je dete imamo sedam potvrdnih odgovora, što znači da je postalo zavisnik.
- U ovom slučaju roditelji su reagovali na vreme, jer nisu tu krađu prepisali dečjem bezobrazluku. Majka je pročitala tekst o kockanju u novinama i odmah nakon prve krađe roditelji su reagovali, što je retkost. Pošto je dete još malo i vaspitanje je u toku, moguće je uz razgovore u okviru porodice rešiti problem, jer deca u tom uzrastu još nisu kapacitet za terapiju u smislu odvikavanja - kaže Jelena.
Za kockanje može poslužiti i novac od đačke užine