_vkuf-!Tscj
O , kako je teško saznanje da smo se gotovo bez izuzetka ogrešili o heroje! Kako je porazan naslov nekog portala bez uticaja „...sahranjen bez državnih počasti.” Kako je bolno da pomena nema u mejnstrim medijima gotovo pola decenije. Kako je sramotno da je prošlo pet godina, a da ni na jednom od centralnih gradskih trgova nema spomenika sa epitafom: „Za mnom, braćo!” P a sunce mu poljubim, je l‘ moguće da bez izuzetka ne možemo valjano da se odužimo našim herojima bar na ispraćaju ka večnom konačištu?! I dalje se nadam da sam možda prevideo da nema znamenja da nas podseća na đenerala Veljka Radenovića, da je u međuvremenu odata državna i vojna počast. Zakasnela, mada i tada bolja od ćutanja, od zaborava. Sve su šanse da do danas nije dobio ono što je zaslužio, da smo ga ispratili poput Milunke ili Tibora, tiho, ignorišući činjenicu i hiljade svedočanstava da je istinski srpski heroj. I dalje se nadam da ćemo se popraviti, jer put kojim smo krenuli nije običan put, već stranputica, strmina uz koju se ne može uspeti narod sa toliko grehova prema
rodice Karađorđević, ali da, uprkos tome, Aleksandar i dalje fanatično radi protiv njega.
O navodnom hapšenju u Italiji kaže:
- Nema ni hapšenja, ni suđenja. Ja nikada nisam tvrdio da sam ambasador Crne Gore, nego njen legitimni princ. Nikada u životu nisam ukrao ništa, sve sam iz svog džepa plaćao, a radio sam sve u cilju promocije Podgorice, Beograda, Skoplja i Tirane, i to znaju svi moji prijatelji, među kojima su mnoge poznate ličnosti. Nikada nisam prodavao titule koje sam dodeljivao, ali uvek je neko mogao da da donaciju ako je želeo.
Černetić i dalje tvrdi da ga je Kusturica zvao i ponudio mu da snimi film o njegovom životu:
- Hvala mu puno na tome, biće mi veliko zadovoljstvo da sarađujem s njima na filmu o mom životu.