Đeneral veljko

svojim velikanima. Izvini,

Veljko, u ime nas koji nismo imali svest, a koji se sa grižom savesti danas budimo. Izvini, Veljko, i hvala!

D ve je bitke đeneral Veljko vodio, ni u jednoj nije uzmakao. U jednoj ruci puška, u drugoj insulin. Ne zna se iz čega je više „pucao”, kao ni da li je ljuća bila borba sa sopstvenim organizmom ili uvezenim terorizmom. Na oba fronta je junački podnosio sve žrtve, radi nas i slobode naših bližnjih. Oslobođenjem Orahovca 1998. godine od terorističke, krvožedne gamadi upisao se u večnost. Kako mi baš od cele večnosti stručno izaberemo prvi trenutak beskrajnog vremena da pljunemo na heroja? Nema većnih majstora od nas za greh prema bližnjem, posebno ako nas je zadužio! Veljko nas je zadužio.

Č uo sam za početak akcije navijača Crvene Zvezde koja se tiče afirmacije lika i dela đenerala Veljka, videh i onlajn peticiju, čini mi se, da se izgradi spomenik. Šta reći na činjenicu da su do ovog trenutka potpis stavila 24 lica?! Ne može se odužiti na lokalu, nije dovoljno da mu mesna zajednica odštampa plakat, đenerala MORA da na dostojanstven način isprati država! Neka da bog, pa da se u dogledno vreme sakupimo kraj spomenika Veljku Radenoviću i kažemo isto ono dugo neizrečeno - hvala! Kao Milunki, kao Tiboru, samo da ne prođu decenije.

N aposletku, hvala Gavrilu Kujundžiću, koji mu je podigao najveći mogući narodni spomenik pesmu:

Piše: Boško Kozarski Ti veliko ime nosiš od junaka Hajduk Veljka On je tuk’o čete turske, a ti bande arnautske On je tuk’o čete turske, a ti bande arnautske. Đenerale, đenerale, nek‘ je tvojoj majci hvala što junaka rodila je da se srpstvu vrati slava!