TRAŽIM sina 21 GODINU!
- Mog ivana nema 21 godinu. tražim ga i dok sam živa, neću odustati. još ga čekam, a samo onaj ko je tražio svoje dete makar 21 minut shvatiće šta znači 21 godina - kaže ana nikolin (88) iz koluta kod Sombora. Dok gleda i ljubi izbledele fotografije sina, baka ankici, kako je svi zovu, sijaju oči od suza, ali i pomisli kakav je bio ivan. - Dobar i pametan. Divan sin, unuk, otac, muž, brat, prijatelj, sportista. vredan i pažljiv. imao je dečje srce i dušu. bio je pedantan, lepo je crtao, divno pisao. nema mi ga, a bio je retka osoba, ne zato što je moj sin, već je stvarno bio izvanredan kaže neutešna majka. ivan je nestao u predgrađu Subotice kada je imao 41 godinu. rodio se 18. juna 1955. godine u kolutu, a trag mu se gubi u predvečerje 14. januara 1996. godine. baš na njegov rođendan, u nedelju, njegovu majku posetio je igor jurić, osnivač fondacije „tijana jurić”, koja je najavila registar nestalih osoba i među prvim licima u registru za kojima tragaju njihovi najmiliji nalazi se i nikola.
- jedino što smo znali jeste da je na dan nestanka došao kući sa treninga. Ćerki i još jednoj devojčici koja je boravila kod njih dao je „cipiripi” čokaladice, složio je plaćene račune, nahranio je svinje i otišao kod komšije koji je bio specijalni vojni policajac. Drugi komšija ga je video tada i rekao da je stajao na vratima komšijske kuće. više se nije vratio kući. od tada kao da je u zemlju propao - kaže baka ankica. ivanova majka kucala je na mnoga vrata, gotovo da nema institucije i nadležnih pojedinaca kojima se nije obratila za pomoć, ali uzalud. najveću podršku, pomoć i uverenje da nije sama u svojoj potrazi daje joj bračni par Marinković, Dane i Milica. Zajedno sa ivanovim roditeljima, ali i sami, za 20 godina prešli su kilometre i kilometre, od koluta do Zadra i drugih gradova širom bivše jugoslavije, da bi proverili svaku informaciju koja je stizala do njih i budila tračak nade. a bilo ih je zaista mnogo. - nikada me iz SUP-a nisu pozvali, a mi smo zvali, odlazili i satima čekali. Čuli smo i komentare iza zatvorenih vrata da smo dosadni. Pisali smo molbe, pisma i nijednu informaciju nismo prepustili slučaju - priča majka i dodaje da je nezadovoljna istragom od početka i da ne veruje u one koji je trebalo da budu od najveće pomoći.
biljana vučković