Zbogom, Đošo

D obro jutro, ženče moje ubavo“, „Đošo, majstore, raspametio si je, ne seća se ničeg...“, „Al’ što se ni ja ne sećam...“Ovo su samo neke od kultnih rečenica Bogoljuba Mitića Đoše, lika iz jedne od domaćih serija koju smo gledali milion puta i gledaćemo je bar još toliko. Tokom svakog narednog gledanja sve će biti isto, samo jedno ne - Đoša više nije među živima.

T og jutra koračao sam ka poslu. Odjednom je moje polutrčanje ka redakciji prekinuo telefon. Dobio sam mejl da nam čitanost na portalu abnormalno skače i odmah sam znao da nešto nije u redu. Ili se dogodio teroristički napad, ili je neko umro, trećeg nema... Nisam zastao da vidim o čemu se radi, kako ne bih zakasnio na posao, ali kada sam stigao u redakciju, umesto uobičajenog: „Dobro jutro“, dočekalo me je pitanje: „Napustio nas je Đoša, jesi li čuo...?“

T akva informacija sama po sebi bila mi je neobična, jer kada neko od umetnika ostavi dubok trag u svom poslu, jednostavno ti se čini da je on besmrtan, čak i fizički.

B ogoljub Mitić iznenada je napustio ovaj svet u 49. godini. Porodica je neutešna i svakako ništa neće moći da nadoknadi ovaj gubitak.

L judi će našeg Đošu obožavati i dalje. Zapravo, fizički više nije među nama, ali to ne znači da je mrtav. Živeće Đoša kroz svoja nezaboravna dela, reprize domaćih serija, pogotovo „Porodičnog blaga“, što je bila njegova nezvanična lična karta. Uživaćemo i dalje i smejaćemo se njegovom humoru koji je ostavio iza sebe. Jer Đoša je bio majstor svog zanata i dovoljno toga je uradio da bi postao i ostao besmrtan.