Forma umesto suŠtine

C ela ova frtutma oko inauguracije me podseća, kako reče onomad moja drugarica Sonja Martić, na babe koje nadugačko i naširoko raspredaju ovu problematiku. Ovo važi i za one koji podržavaju Aleksandra Vučića i za one koji ga ne podržavaju. I prvi i drugi, međutim, bave se formom, a ne pravom poentom događaja. N ekima koji su bili na inauguraciji bilo je važnije da uslikaju selfi nego da prate šta se tamo zaista događa. N ekima koji nisu bili na inauguraciji bilo je važnije da komentarišu izgled pojedinih prisutnih i količinu pripremljene hrane nego da sagledaju događaj sa suštinske strane.

S uština je da je Vučićeva inauguracija imala svoju upotrebnu vrednost: nesporno je da je u osvit inauguracije najviša državna delegacija Ujedinjenih Arapskih Emirata, partnerske zemlje u kojoj danas živim, u veoma značajnom trenutku za nju posetila Srbiju i potpisala važne međudržavne sporazume.

N esporno je i da su na inauguraciju došli zvaničnici iz regiona, ali i visoki predstavnici SAD, Evropske unije i Rusije. Nesporno je i da Srbija ima novog predsednika čiji petogodišnji mandat počinje da teče. Sve ovo nabrojano važnije je i od selfija, i od haljine, i od količine pojedenog mesa. Važnije je za Srbiju. A najvažnije je kako će se novi predsednik Aleksandar Vučić snaći na funkciji koju je počeo da obavlja. Ako se okruži karijeristima i dozvoli im da ga zarad sopstvenih interesa odvoje od realnosti, pitanje je koliko će trajati nakon ovog mandata, bez obzira na političku i medijsku moć.

A ko predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaista bude predsednik svih građana i uspe da balansira brojnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim igrama i interesima, njegova moć će trajati još dugo.

U svakom slučaju, želim mu da u dobrom svetlu predstavlja našu Srbiju i štiti interese države i naroda kako najbolje zna i ume. Vreme kao majstorsko rešeto će najbolje pokazati koliko je to uspešno činio.