Sve se vidi na Vidovdan!

Obasjaće sunce Gračanicu, Srbe i Srbiju i na ovaj Vidovdan. Setimo se kneza Lazara, Obilića, Kosovskog boja, Gavrila Principa i drugih junaka, koji baš na ovaj sveti dan vojevaše mnoge za nas važne bitke. Ipak, ono što je važnije od njihovih pobeda ili poraza je to što su nam u amanet ostavili poruku koju moramo nositi u srcima, a ona glasi: “Slobodna i ponosna Srbija”.

„N ije Srbija šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar”, rečenica je koju svi znamo i ona nije nikakav poklič za rat, već poziv na čuvanje dostojanstva i negovanja tradicije. Zato bar na svaki Vidovdan učimo decu o herojstvu naših predaka, o prkosu Obilića i Principa, o hrabrosti i mudrosti Lazara kada je na Kosovo polje izveo tri puta slabiju vosjku i junački stao na put turskoj imperiji. Učimo ih kako su ti ljudi voleli i čuvali svoju zemlju kako bi i naša deca znala da vole, brane i čuvaju svoju očevinu.

I mamo junake i istoriju kao malo koji narod na svetu, zašto onda da ne budemo ponosni? Pojaviće se, znam, i danas oni koji bi na sve gorenabrojano pljunuli i rekli da je Kosovski boj najveći poraz Srba, drugi će nam pričati priče o Obiliću kao albanskom junaku, a Principa će nazivati teroristom.

S tanimo ovim bljuvotinama na put. Pričajmo bez straha i sa ponosom uvek i na svakom mestu o našim junacima. Zapušimo usta svima, a najviše onim Srbima koji bacaju ljagu na sve što je srpsko zarad prljave šake dolara. Lepo kaže naš narod: “Ko je ko, videće se na Vidovdan”, tada će svako pokazati svoj obraz, ako ga neki uopšte i imaju.

Č uvajmo naše nasleđe za našu decu, a oni za svoju, jer Srbiju nismo dobili na poklon, nju smo pozajmili od naših potomaka.