Čudotvorna isceljenja u zadužbini Miloša obilića
je sa verom „Treba doći, videti i doživeti. Ko god nešto, Sveti Zosim mu je brzo ispunio“zatražio
Skriven u nedirnutoj prirodi, okružen sa svih strana lepotom Božje tvorevine, paljen i obnavljan, manastir Tuman broji vekove. Do danas nimalo izbledelo narodno predanje vezuje ga za ime proslavljenog junaka Miloša Obilića i nehotično ranjavanje Svetog Sinaita Zosima, tako da ova braničevska svetinja predstavlja istinski biser - zadužbinu kosovskog zaveta, van Kosova. U njoj se na poseban način oseća lepota vekovnog iskustva, pomešanog sa mirom nedirnute prirode i, što je najvažnije, sve to je upotpunjeno živim prisustvom blagodati Božje, koja se izliva na sve one koji sa verom pohode ovu duhovnu oazu.
isposnica svetog zosima
Nedaleko od manastira, u gustoj bukovoj šumi, skrivena od pogleda, a tako lako pristupačna hodočasniku i namerniku, lepotom prohujalih vekova na prvi pogled pleni isposnica Svetog Zosima. Pećinska crkvica, koja neodoljivo podseća na manastir Ostrog, ne može se videti dok joj se u potpunosti ne priđe, pa je jasno da čovek 21. veka mora uložiti volju i žrtvu da se susretne sa svetinjom. Do danas se, glasno i sa radošću, od čoveka do čoveka (znanog ili neznanog) kao povest o padu kolevke pod Ostrogom govori o dva velika čuda tumanskog svetitelja. Na to mesto su u razmaku od pola veka dovedene dve devojčice, jedna pedesetih godina, a druga krajem
20. veka. Obe su bile teško bolesne. Sa verom su došle i od tumanskog čudotvorca Svetog Zosima bile su utešene. Jedna je kao nepokretna doneta na nosilima, a druga je dovedena bez vida. Svaka u svoje vreme, iz isposnice su otišle zdrave, na svojim nogama i sa svojim vidom. Takvih svedočanstava iz dana u dan je sve više, što je jedan od znakova da se u našem narodu obnavlja vera i da nemoći svoje Gospodu sa poverenjem treba predati... Ova drevna isposnica je delom obnovljena i još se obnavlja blagodareći dobrim ljudima. U njoj se svake subote služi Sveta liturgija i sve je više onih koji je posećuju.
izlečila rak pluća
Zbog mnogobrojnih čudesnih isceljenja koja se u Tumanu događaju, verni narod, kao najbolji indikatator života i prilika, nazvao je ovaj manastir „đerdapskim Ostrogom“. I zaista, nama koji ovde živimo i onima koji u ovu svetinju dolaze neretko zastane dah od divnih čudesa i velike smelosti koju Sveti Zosim i Sveti Jakov imaju pred Bogom. Brojni primeri običnih ljudi najbolje su svedočanstvo. Iznećemo nekoliko njih. Mlada žena obolela je od raka na plućima, i to teškog i komplikovanog oblika. Njen otac je sa verom došao kod svetitelja. Pročitana je molitva. Posle nekoliko meseci, čitava porodica došla je da blagodari i ostavi prilog svetitelju. Na čuđenje lekara, Snežana je postala zdrava. „Pomazala sam otvorenu, dugogodišnju
ranu na nozi uljem iz kandila Svetog Zosima. Kada sam se probudila, nje više nije bilo“zapisala je sestra Olivera. „Molio sam se Svetom Zosimu za brata, da ne izgubi posao. Svi su dobili otkaze, jedino je on zahvaljujući svetitelju ostao da radi“, posvedočio je Igor iz Beograda. „Sin i snaja osam godina nisu mogli da imaju dece. Pročitana im je molitva u proleće 2016. U februaru 2017. godine rodio se Marko“, sa očima punim suza i radosti posvedočila je Zorica iz okoline Golupca.
Čudom preživeli udes
„Ćerka mi je teško postradala u saobraćaju. Od tada joj je ruka potpuno nepokretna. Pomazao sam je uljem iz kandila Svetog Zosima. Na radost svih, ruka se pokrenula“, radosno je javio u manastir Zoran iz Beograda. „Molio sam se tumanskim svetiteljima da mi pomognu da se pomirim sa čovekom koji mi je godinama činio neprijatnosti. Vratio sam se iz manastira sa proslave 28. maja. Neočekivano sam sreo tog čoveka. Prišao mi je lepo i u miru. Zamolio me je da ga odvedem u manastir iz kojeg sam upravo došao. Zaista velika i čudesna svetinja“, potreseno je posvedočio Miloš. Još mnogo ovakvih zapisa ispunjava letopis manastira, a i iz nedelje u nedelju čuju se glasno i sa radošću ispričana nova svedočenja, pred stotinama ljudi u porti. Posebno je obradovalo sve što je Sveti Zosim pred proslavu u manastiru arhiepiskopa Georgija iz Slovačke i njegovog vozača spasao od sigurne smrti. Vozač je zaspao i imali su težak udes, kakav se ne preživljava. Auto je bio uništen, a njima ni dlaka sa glave nije zafalila.
Iskustvo živih ljudi najbolja je mera stvari. Jedan Branko zapisao je: „Treba doći, videti i doživeti. Ko god je sa verom zatražio nešto, Sveti Zosim mu je brzo ispunio“. Odlazeći tog, za Tuman istorijskog 28. maja, stotine ljudi ponavljale su jednu rečenicu, sa osećanjem zahvalnosti i radosti: „Postade i ostade Manastir Tuman ‚đerdapski Ostrog‘“.