Vuković: znao sam da ću dirnuti mnoge savesti

kolega Kad sam počeo da istražujem sudbine ubijenih novinara i da pišem knjigu “Nebeska redakcija”, bio sam i te kako svestan da ću time dirnuti mnoge savesti, a prvo one ogrešene o to što nema istraga

životu o ubijenim kolegama i što se ne brinu o daljem

diraju njihovih porodica. Redovi knjige nesumnjivo njihov nerad, nebrigu i uvaljene zadnjice u fotelje

dana raznih udruženja. I nije se dugo čekalo. Nedelju nakon izlaska knjige iz štampe i drugog nastavka feljtona u “Alo!” oglasiše se neke savesti. Ali mudro

potpisom isturiše izvesnu Draganu Bjelicu zajedno sa

generalnog sekretara Udruženja novinara Srbije. v. d.

ali Ko li je sad pa to? Zovem nekoliko iskusnih kolega, nema pomoći, kažu postoji takva bivša manekenka. Hitam dalje na internet pretraživače i tek tu saznajem

pri da je reč o bivšem “organizatoru novinarske škole UNS-u”, inače i zaduženu za “kreiranje i sprovođenje

“Vuković projekata”. Glavna teza u slobodnom prevodu: je sve prepisao sa naše dve stranice na sajtu

to sa UNS-a i od toga napravio 250 strana knjige?! I

koje su one dve stranice sajta o poginulim kolegama, mukotrpno napravili za poslednje dve i po decenije!

ne Jad i čemer. Bolje da su ćutali... Veći kompliment dobih za tri decenije novinarskog rada.