Majko, gde će ti duša?!

Devojčica, novorođenče, samo što je zaplakala nakon rođenja - majka ju je ugušila. Žena koja ju je nosila devet meseci u svom stomaku bez mnogo razmišljanja donela je odluku da joj oduzme život. Porodilja je takvo mrtvo dete zamotala u trenerku i bacila u kantu za smeće.

G de je? Ko je (ne)majka? Šta umesto srca nosi u grudima? Kakva li je muka naterala i da li ima izgovor da tako ubije svoje dete?

D a li je imala druge izbore osim da na duši nosi ubistvo?! Danas, a i mnogo godina unazad, postoje ustanove u kojima su smeštena deca bez roditeljskog staranja. Majušna bića tamo čekaju svoje nove roditelje... Muža i ženu koja ne mogu da imaju svoju biološku decu, ali i one koje žele da uz svoje mališane imaju bar još jedno koje nisu rodili i želeli bi da im pruže roditeljsku ljubav.

D ruga mogućnost ne(majke) bila je da dete jednostavno ostavi na ulici. Ružno i surovo zvuči, ali je veća šansa da preživi nego da ga odmah ubije. Neko bi ga našao i pružio bi mu pomoć. Ipak, žena očigledno nije razmišljala o drugim mogućnostima osim o smrti.

N a ovu vest srce se cepa svim ženama, a u Srbiji ih ima mnogo koje imaju samo jednu želju - da rode dete. Godinama se muče sa neuspelim vantelesnim oplodnjama, kad istroše sav novac na ime njih podižu kredite. Sve samo da bi začule dečji plač u kući igrale se sa detetom. Zašto nam se izgubila empatija i mogućnost da shvatimo tuđi bol?

D a majka nije ubila tek rođenu devojčicu, ona bi sutra usrećila jednu porodicu kojoj bi upotpunila život, a za koju godinu bi izrasla u ženu i majku koja bi i te kako značila Srbiji.