Zapovesti Božje

smrti okovala oslobodio robovanja (Sveta Liturgija Svetog Vasilija Velikog). i zaista, čudesno Bog večni postaje čovek da bismo mi ljudi postali oboženi i večni. time nam novi zavet otkriva još veći, odnosno jedini potpuni način za spasenje, a to je zajednica sa samim sinom Božjim. Na taj način zakon Božji dat u Starom zavetu biva ispunjen dolaskom Sina Božjeg, koji kao zakonodavac kaže: „Ne mislite da sam došao ukinuti Zakon ili Proroke. Nisam došao ukinuti, nego ispuniti. Zaista, kažem vam, dok ne prođe nebo i zemlja, ne, ni jedno slovce, ni jedan potezić iz Zakona neće proći, dok se sve ne zbude...“(Mt 5, 17-37). ada je samim Sinom Božjim ljudskom rodu otkriven Bog, zakon ne biva više potpuna mera bogopoznanja, ali i dalje ostaje na snazi, kao pomoćno sredstvo u uspinjanju ka cilju - obećanom carstvu Božjem, za koje još čekamo da se zbude. Kada bi ljudski rod čuvao granice zakona i imao otvorene oči vere, onda bi čitav svet bio bolji i usmeren ka čekanju obećanog carstva... Zlo ne bi imalo aktualizaciju koju mu danas dajemo i mir bi zacario svetom. ovako mi, malo spasavajući se u crkvi, stado Božje sa živom verom, ostvarujući liturgijsku zajednicu sa Gospodom Raspetim i Vaskrslim, silom vere i nade dajemo drugu sliku sveta i poretka u njemu, usaglašenog sa prizivom i voljom Božjom „da se svi ljudi spasu, i da dođu u poznanje istine .” (tim. 2:4) nastavcima koje ćemo na ovom mestu pisati narednih nedelja pokušaćemo, koliko nam skromne snage dozvoljavaju, da zakoračimo u čudesan svet Božjih zapovesti i da kroz njih pogledamo u naš odnos prema Bogu i njegovoj tvorevini, jer njihov cilj upravo i jeste uređivanje sklada između čoveka kao čuvara i tvorevine koja mu je Bogom poverena, a sve sa željom da se spasemo i ostvarimo neprolaznu zajednicu sa

Stvoriteljem, koji nas stvara i spasava iz ljubavi.

KU