Balkanska prokletstva
euforiji. Naprotiv. Regionalno povezivanje je sve samo ne lak proces. Najpre, region Balkana je po svojoj prirodi proklet. U toj avliji živi se u prošlosti, rane sporo zaceljuju i stalno se nanovo otvaraju. Da stvar bude još gora, na Balkanu je tuđa nesreća milija od sopstvene sreće. Zato se progres koči, zato se radujemo porazima drugih više nego sopstvenim pobedama, zato se ciklično suočavamo sa bolnim otrežnjenjima. Naknadna pamet ne pomaže previše, jer se na Balkanu iz grešaka i poraza ne uči dovoljno. Drugi aspekt je taj što će BU, ako do njenog formiranja dođe, biti opterećena nerešenim pitanjima: srpsko-albanski odnosi, pitanje Kosova i Metohije, imovinski odnosi, bezbednost - sve je na stolu. Srbiju očekuju dugi razgovori i pregovori sa komšijama na te teme. Iako je nesumnjivo da u regionu upravo Srbija treba da ima težišnu i lidersku poziciju u povezivanju između država, deluje da će svako za sebe želeti hegemoniju, uprkos onome što logika nalaže (svaka sličnost sa bivšom Jugoslavijom je slučajna): biće potrebno mnogo diplomatske mudrosti da se nacionalni i državni ciljevi zaista i ostvare. Da se razumemo: ne očekujem da će se snažnije povezivanje država u regionu, na kojem insistira i predsednik Vučić, dogoditi brzinom svetlosti, ali mi deluje da je proces otpočeo i da se mostovi grade, uprkos željama mnogih da ostanu izolovani i da svoje političke platforme pothranjuju mržnjom prema susedima. Od kakvog materijala će ti mostovi biti sazidani i da li počivaju na starim ranama, ili na viziji budućnosti, opredeliće i njihovu trajnost, a samim tim i mogućnost objedinjavanja balkanskog prostora i tržišta.
D a li je Srbija iz svoje istorije i mnogobrojnih grešaka naučila dovoljno? Da li ćemo ponoviti iste greške koje smo činili u nastajanju Jugoslavije? Ne znam. Svakako, bolje je sa komšijama se povezati nego se radovati kad im crkne krava. Deluje mi da će Srbija mostove graditi, a ostali - kako budu hteli. Ili kako im se kaže. U svakoj opciji je važan samo konačni ishod: hoće li
Balkan postati deo sveta ili (p)ostati opskurni tamni vilajet na repu evropske civilizacije. U dobro razrešenje i mudrost verujem; nadam se, ne bez osnova.