UVEK ISTE SUDIJE I VEŠTACI

Tehoprocesa “, potkrepivši novonastalu situaciju Ugovorom o najmu, kojim je sam odredio cenu i uslove zakupa. Osim toga, vlasnik većinskog kapitala učinio je da postane i većinski poverilac preduzeća „AD Tehnoproces”, uslovljavajući poslovodstvo da zaduži preduzeće potrebnim i nepotrebnim materijalima u enormnim količinama, da bi ta aktivnost dostigla kritičan moment, kako bi se pokrenuo stečajni postupak. Stečajni postupak je pokrenut pred Trgovinskim sudom u Nišu 6. 8. 2008. godine, čime je naneta šteta preduzeću koje je imalo tri puta veću realizaciju posla od one pre privatizacije. Ono što je bilo sumnjivo u ovom procesu jeste prebacivanje sedišta preduzeća iz Niša u Suboticu, gde je tadašnji Trgovinski sud decembra 2012. doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka. Ponovo, da stvar bude čudnija, stečajni sudija i u ovom slučaju bila je Ilona Stajić, koja se u medijima već pominjala povodom nekoliko spornih stečajeva, između ostalog i „Agrokombinata“, o kojem je pisao CIK.

CIK je već pisao o odlukama sudija Osnovnog i Privrednog suda u Subotici u kojima su okrivljeni za krivična dela zloupotrebe položaja, utaje poreza i načinjene štete javnim preduzećima dobijali samo uslovne kazne ili nesrazmerno male kazne pričinjenoj šteti. CIK

Naglo širenje broja firmi „Euro Gasa” i

„Euro Petrola”, u kojima je Purčar vlasnik, načini na koje je stekao vlasništvo nad preduzećima poput „AD Tehnoprocesa”, sporna poznanstva, kao i povezanost grupe ljudi na teritoriji Vojvodine doveli su u sumnju način njegovog poslovanja, kako su izveštavali mediji. Zanimljivo je da se prilikom uvođenja veštačkih stečajeva, zloupotreba službenih položaja, utaje poreza i drugih privrednih krivičnh dela i prekršaja pojavljuju isti advokati, stečajni upravnici, stečajne sudije, kao i veštaci koje je CIK pomi- njao u prethodnim tekstovima, a o kojima su izveštavali

mediji.