ISPOVEST SLAVICE ĐOKIĆ, ŽRTVE PORODIČNOG NASILJA Tukao me je i oduzeo mi sina!
oni ne da nisu me je prebio pred svojim roditeljima,
„Jednom
to mirno posmatrali, a pokušali da ga zaustave, već su sve
dovikivala: ‘Ako, tuci je‘”, tvrdi Slavica njegova majka je čak
Dvadesetosmogodišnja Slavica Đokić, koja je muža nasilnika više puta prijavljivala policiji zbog fizičkog zlostavljanja, na kraju je pobegla od njega u drugi grad jer je, kako kaže, ni policija, ni socijalni radnici nisu zaštitili. Ipak, pošto joj suprug i dalje preti i ne dozvoljava joj da viđa mlađeg sina, koga nije uspela da povede sa sobom, ona je rešila da nadležnima uputi javni apel za pomoć.
Kako je Slavica ispričala za „Alo!”, nakon dugogodišnjeg maltretiranja, kada je shvatila da joj očito nema pomoći i da su njeni pozivi upomoć uzaludni, pobegla je od muža kako je znala i umela.
- Non-stop me je maltretirao i često me je tukao. Jednom prilikom kada me je prebio pred svojim roditeljima, sa kojima smo živeli u jednom mestu kod Valjeva, oni ne da nisu pokušali da ga zaustave, već su sve to najnormalnije posmatrali, a njegova majka je čak dovikivala: „Ako, tuci je.“Toliko me je pretukao da sam sva bila krvava i pocepana i pozvala sam policiju, plašila sam se da će me ubiti. Međutim, iako su oni došli i zatekli me u takvom stanju, ništa nisu uradili da me zaštite od njega. Čak
je ispalo na kraju Nakon što su u prethodnih deset dana dve žene ubili bivši muževi, Slavica se uplašila da bi mogla da doživi istu sudbinu.
- Javno molim policiju i opštinu da mi pomognu i da neko nešto uradi kako bih bila bezbedna i kako bih mogla da brinem o svojoj deci, pogotovo o starijem sinu, kome su stalno potrebne terapije - apeluje Slavica na nadležne.
da sam još ja sama kriva što me je pretukao - priča ova očajna žena u nadi da će neko čuti njen vapaj.
Tvrdi da je policiju zvala više puta kako bi prijavila da ju je muž prebio, ali da su svaki put „samo izašli na teren, ali ništa protiv njega nisu preduzeli”.
- Kada sam shvatila da niko ne može da me zaštiti i da će me jednog dana ubiti, u septembru prošle godine rešila sam da pobegnem od njega. Sada sam u drugom gradu, kao podstanar, sa starijim sinom, koji ima sedam godina, a koga sam dobila u prethodnom braku, dok je mlađi sin, koji će sada da napuni četiri godine, ostao sa njim. Plašim se i za njega, jer muž pije i često je agresivan, mada verujem i nadam se da je barem prema njemu dobar. Međutim, i ne znam
kako mi je mlađe dete jer mi je od decembra, otkako sam pobegla, bilo dozvoljeno samo jednom da ga vidim u Centru za socijalni rad - tužno će Slavica.
Nesrećna žena, kako kaže, ne radi jer je stariji sin, koji je sa njom, bolestan, te ga stalno vodi na terapije.
- Živimo od socijalne pomoći od 6.000 dinara. Muž, naravno, ne daje nikakav novac, čak me i dalje maltretira. Zove me telefonom i dolazi na vrata, pa sam u stalnom strahu. Kad god sam spomenula da bih da vidim našeg sina, on mi je pretio da će me ubiti ako dođem u ... Ne znam više šta da radim, ni kome da se obratim. Kada sam odlazila u opštinu i molila da me primi predsednik, jer više nisam znala kome da se žalim i od koga da tražim pomoć, on nije hteo ni da me primi. Zaista se plašim da bi mogao da me ubije, a nikoga nije briga. Ja stvarno više ne mogu da živim u ovom konstantnom strahu - poručuje Slavica.