bio sam sa srbima u izbegličkoj koloni! Daće bog da će ta ‘oluja‘ jednom stati

U tužnoj koloni koja će u istoriji ostati upisana crnim slovima, kada je 280.000 Srba proteranih iz Krajine tokom akcije „Oluja” krenulo put Srbije kako bi ljudi spasli živu glavu, bio je i Amfilohije Radović, mitropolit crnogorsko-primorski.

Mitropolit Srpske pravoslavne crkve nam povodom godišnjice od strašnog pogroma Srba u „Oluji“otkriva kako je zajedno sa Srbima bio u izbegličkoj koloni i ekskluzivno nam svedoči o tome šta se tada dešavalo.

- Slike ljudi na čijim licima su se videli jad, očaj i beznađe, dece koju su bila preplašena, čuvene traktore kojima su se prevozili, neću dok sam živ zaboraviti - rekao je na početku svoje ispovesti za naš list vladika Amfilohije.

- „Oluja” nikada ne sme da se zaboravi! Nikada! Ja sam bio prisutan u toj strašnoj koloni. Nosim kolonu u srcu i duši i nosiću je zauvek. Video sam tada nesrećni narod, decu na taljigama koja su krenula bez igde ičega, neka od njih bila su sama, bez ikoga svog. Koliko me je samo to dirnulo... Izbeglim ljudima su na tom strašnom putu pomagali oni koji su mogli, a i sami nesećnici iz Bosne, nudili hranu, odeću, bilo je solidarnosti, dao je Bog...

Mitropolit kaže da se „Oluja“nije završila te 1995. i da sama akcija etničkog čišćenja Srba i dalje traje, a da je strašno to što Hrvati na tom zločinu grade i gradili su svoju budućnost svih ovih godina...

- Ta kolona i dan-danas traje,

„Ta kolona i dan-danas traje, ona se nastavlja! Ne razumem kako mogu, ali Hrvati na tome grade svoju budućnost”, kaže mitropolit Amfilohije

ona se nastavlja! Ne razumem kako mogu, ali Hrvati na tome grade svoju budućnost! Oni „Oluju” proslavljaju! A graditi na takvom zločinu budućnost znači sebe ugožavati, ugrožavati svoje dostojanstvo, na zločinu se ne može sagraditi ništa dobro. Na to nas je i Bog uputio, ne može se budućnost temeljiti na bratoubilačkom ratu, na bratoubistvu - iskreno govori vladika poznat po svom britkom jeziku.

Navodeći na kraju da smo mi i Hrvati i braća i hrišćani, Amfilohije izražava nadu da će razum jednom peovladati i da će dati Bog da se stvari promene.

- Daće Bog da će ta „Oluja” jednom stati! - završava vladika Amfilohije.