MINISTRA UBIO SANDUK PUN ZLATA!
General Mirković je nastojao da po svaku cenu u pretovarene avione utovari svih 20 sanduka zlata, pa je ponekad izbacivao i nekoga od onih koji su se nekako ukrcali i već molili boga da avion što pre krene i srećno se prizemlji. Neki od njih su se uzalud molili - niti su se ikada vratili u Nikšić, niti su videli koji drugi aerodrom – završili su, po svoj prilici, na dnu Sredozemnog ili kojeg drugog usputnog mora ili u gudurama albanskih ili grčkih planina.
Bežeći iz Beograda početkom
aprila 1941, kralj Petar Drugi Karađorđević
poneo je sa sobom umetnička državni
dela, novac, ali i tri najveće relikvije - ruku hrišćanske
Svetog Jovana ikonu Bogorodice Krstitelja,
Filermose i delove krsta. Najveći Časnog
deo tog bogatstva, mogao da ponese koji kralj nije
sa sobom, ostao Ostrog i okolini
je u manastiru Nikšića, a za njega tada borili mnogi. su se
od Od Italijana, Nemaca, i partizana u četnika
Drugom svetskom komunističke ratu, preko
vlasti, pa do današnjeg Malteški vitezovi dana
i mnoge strane „Alo!” u nastavcima
sile. objavljuje delove jedne od
najuzbudljivijih priča u našoj istoriji.
Posebno je ipak zanimljiva priča o poslednjem avionu koji se tih dana vinuo sa Kapina polja ka Grčkoj. U njemu su sedeli general Borivoje Mirković, potpukovnici Miloš Banković, Miodrag Bošković, Miodrag Lozić i Živojin Radojičić, majori Dušan Babić, Svetislav Vohovski i Krsta Lozić, kapetan Slavko Stebrnjak i stari ministar Marko Daković, koji se gotovo slučajno našao na aerodromu i skoro silom je uguran u avion. U avion su ubačena i preostala tri sanduka zlata.
Samo iskusni vazduhoplovni vuk kakav je bio pilot Ivan
Dominiko mogao je preopterećenu „savoju” podići sa travnatog uzletišta u Nikšiću i dovesti je do grčkih obala. Tu se, međutim, isprečila nova, neplanirana nevolja - vatra grčkih pograničnih snaga, koja je prisilila avion da prinudno sleti na prvu zaravan.
„Jednim zaokretom jedva je izbegnuta vatra sa zemlje“, piše Mihailo Marić o ovom slučaju u već pomenutoj knjizi „Kralj i vlada u emigraciji“, a onda nastavlja:
„A kad je ugledao zaravan na tlu, pilot je smanjivao visinu aviona, spustio stajni trap, a onda je teški tromotorac tresnuo o neravno tle.
Čula se lomljava, tresak. Avion je zahvatio zemlju jednim, pa drugim krilom, prepolovio se i zaustavio.
Komandantu vazduhoplovstva bile su slomljene obe noge.
Neko je jaukao. Pilot je povredio koleno, potpukovniku Miodragu Loziću slomljena je ključnjača, majoru Krsti Loziću lice u krvi, gotovo svi su pretrpeli manje ili veće ozlede. Ministar Marko Daković nekako se izvukao iz aviona, ali nije mogao da stoji. Seo je, zatim legao i izgubio svest. Ubrzo je izdahnuo. U grčkom selu Paleros Zaverde sahranjen je poginuli ministar kraljevske vlade. Kod Marka Dakovića nađeno je svega oko 1.000 dinara u srebru, džepni železnički sat i njegov pištolj. Uvezane u džepnu maramicu, ove stvari predate su kasnije poslanstvu u Atini...”
Major Svetozar Lolić, jedan od preživelih neposrednih svedoka ove drame, ispričao je 50 godina kasnije svoju verziju ove priče:
- Spuštanje je išlo dobro sve do na dva-tri metra iznad zemlje. A tada, zbog preopterećenosti repa, na koji je pao teret svih pet sanduka zlata, avion je prvo dotakao zemlju zadnjim delom, a tek onda točkovima. Pod teretom, letelica se prelomila. Sedeći onako na sanduku zlata, general Mirković je ispao iz aviona. Tom prilikom je po drugi put polomio i ruke i noge. Prvi put mu se to dogodilo nekoliko godina ranije. Ministar Marko Daković, koji je sedeo na sanduku do Mirkovića, ispao je takođe iz repa aviona, a zajedno sa njim i sanduk zlata. Očevici, članovi posade koji su ostali gotovo nepovređeni, mogli su da vide kako je sanduk pun zlata stigao nesrećnog Marka Dakovića i ubio ga na mestu...