Princ Đorđe nije hteo da beži!
Mnogi od aviona koji su se u ta dva smutna i tužna aprilska dana 1941. vinuli u nebo sa ledine na Kapinom polju kod Nikšića, ako su i uspeli da dolete i srećno se prizemlje na nekom od grčkih aerodroma, stradali su potom kao lak plen nemačke avijacije, a tek retki su uspeli da se vrate do Nikšića i prevezu bar još jednu turu begunaca.
Sve u svemu, za ta tri dana, od 14. do 16. aprila, uprkos niskim oblacima i potpuno neregularnim uslovima za letenje, sa Kapina polja je, po podacima Mihaila Marića, u inostranstvo prevezeno 216 jugoslovenskih političara i državnih ličnosti sa kraljem Petrom Drugim Karađorđevićem na čelu. Obaška njihova bliža i dalja rodbina. Poslednjim od pet „kapronija” koji su na dan kapitulacije Jugoslavije 1941. uzleteli iz Nikšića s ciljem da se domognu neke slobodne vazdušne luke na sredozemlju pilotirao je kapetan Dušan Balša Sinobad.
- Dve su verzije o tome gde je i kako nastradao - kaže njegov kolega, pilot Svetozar Lolić.
- Po jednoj, avion je udario u planinu Olimp, u Grčkoj, jer je zbog nevremena i magle pilot izgubio orijentaciju. Po drugoj, avion su napali neprijateljski lovci, pogodili ga, a zatim se letelica srušila u more. Nesumnjivo je, nažalost, da su, osim kapetana Sinobada, nastradali i svi članovi posade i putnici - kapetan Dimitrije Brajović, pukovnik Stojan Zdravković, major Đorđe Stanojlović, kao i narednici Stevan Vujaklija i Danilo Dejić. U ovom udesu poginuo je kao putnik i znameniti istoričar Vladimir Ćorović.
Jednim od aviona koji je 16. aprila 1941. ostao bez pilota na Kapinom polju kod Nikšića u nebo se vinuo i pilot major Svetozar Lolić, ali se zbog lo- ših vremenskih uslova ubrzo vratio na uzletište.
- Čim sam sleteo, prišao mi je vazduhoplovni pukovnik Petar Vukčević i rekao da je ipak dobro što sam se vratio jer ima za mene specijalni zadatak - sećao se svojevremeno Lolić, a zapisao Ozren Milanović.
- Čekao sam ga kod aviona negde do ponoći. Kad se najzad pojavio, uz pukovnika su bili princ Đorđe Karađorđević i njegov lični lekar. Pošto su se savim približili avionu, pukovnik Vukčević se obratio princu Đorđu:
- Vaše visočanstvo, ovim avionom možete da napustite zemlju.
Pinc Đorđe se uspravio, oštro pogledao i još oštrije odgovorio:
- Ako ste me samo zato doveli ovamo, nije trebalo ni da me uznemiravate. Ja iz zemlje nikuda ne idem!
A kad je sutradan pred poletanje poslednjeg aviona sa Kapina polja pilot upitao pukovnika Vukčevića hoće li i on sa njim, odbrusio mu je:
- Ne, ni sa kim ja neću. Pukovnik Vukčević nikada nije išao iza 20 izlapelih staraca i 20 starih droca...
Major Lolić tvrdi da zna za još 12 sanduka zlata koji su bili utovareni u avione na Kapinom polju i precizno navodi imena pilota, koji, izgleda, ako je tačno to što on tvrdi, nikada nisu ni stigli na
Knjigu „Tajne ostroškog blaga” i druga dela Buda Simonovića možete naručiti na telefon +382/69 696 273 ili na mejl „budos@t/com.me.“
odredišta ka kojima su se zaputili.
- U avion “dornije” kapetana Sime Mijuškovića utovareno je u prvom navratu pet sanduka, a potom još dva. Dva su, po rečima samog kapetana, nestala prilikom transporta do aviona. Kapetan Mijušković, međutim, nije ni poleteo. Tako je na aerodromu nestalo ukupno sedam sanduka zlata. Posle toga, u Nikšić je doletelo pet aviona “kaproni”, a u svaki je utovaren po jedan sanduk. Avion sa pilotom Dinkom Večerinom prinudno se spustio negde u Grčkoj. Sanduk sa zlatom je nestao. Avion sa pilotom, vojnim činovnikom Udovičićem, nestao je, a da se nikada nije saznalo ni za mesto nesreće. Avion „kaproni pijađo” kapetana Vidoja Novakovića nije ni poleteo, iako je i u njega bio utovaren jedan sanduk. Ostao je i nestao u Nikšiću... Moj avion je bio jedini koji je stigao u Grčku bez ijednog sanduka. Zlato su iz aviona izneli i među sobom podelili „dvadesetsedmomartovci”...