Iguman oboleo od zlatne groznice!
Ako se cena jednog „ostroškog zlatnika“tih godina na crnom tržištu kretala oko 5.000 dinara, lako je zaključiti kolikim parama se razmetao stari iguman Leontije.
Po njegovoj računici, odnosno po onome čega se setio i što je u ovoj izjavi priznao, samo on je tokom rata (ne računajući sanduk zlatnika koji je, kako tvrdi, predao Pavlu Đurišiću) i u godinama posle rata, do hapšenja 1952. godine, raskrčmio više od 8.250 zlatnika, odnosno oko šezdeset kilograma suvog zlata!
- Mene više čudo ne može snaći no što me snašlo - jadao se iguman Leontije Andriji Koprivici kada mu je konačno poverio veliku tajnu, otvorio dušu i ispričao kako mu je zlato pretvorilo život u pakao.
- Ošamutilo me do te mere da mi se čini kao da mi se đavo uselio u dušu i u telo. Zlato je postalo moja senka, pretvorila mi život u nepodnošljivi košmar... Nikada pre nijesam vidio toliko zlata na jednom mestu, niti sam ikada pre osetio njegovu sablasnu moć. Za mene je prionulo kao čičak. Svega me ispunio čudan, nepoznat nemir. Prvi put u životu osećam veliki strah. Prosto imam neko predosećanje da će mi ono ne samo doživotno uzdrmati mir, već da će mi postati kobno ispričao je iguman Leontije.
- Plašim se da neću pošteno zaraditi dva metra zemlje!... Otkako mi zlato na vrat natovariše, i ja sam zapao u groznicu. Zlato mi ne silazi s uma. Ni za šta drugo se ne interesujem. Stalno sam rasejan i razdražen kao da sam nekoga ubio... Čini mi se da nisam napravio nikakav greh da bi me Bog ovako kaznio!... Otkako ovo zlato dođe, izmenih se. Kad sedim u kancelariji, oči mi trče prema vratima magacina. Kad izađem pred kuću, više ne gledam prema Bjelopavlićima i Zeti, već prema rešetkama koje kriju zlato. Kad legnem u krevet, stalno mi se čini da će ga neko pokrasti i poneti. Zbog toga svake noći ustajem i kao mesečar šetam po salonu, cigaretu s cigaretom pripaljujem i kroz otvoren prozor zurim u rešetke iza kojih leži zlato i osluškujem da mu se neko ne privlači...
Onog dana kada su u Ostrog banuli Nemci, 25. aprila 1941, Leontije je, kako piše u zatvoru, uspio da u nužnik u prizemlju konaka kod Donjeg manastira baci dva mala novčanika:
- U jednom se nalazi do 38 zlatnih komada zlatnog novca među kojima je manastirska svojina 13 napoleona, a ostalo je moja svojina, a tačno će pokazati knjiga u kojoj su zavedeni. U drugom novčaniku nalazi se nekoliko komada srebrnog novca koji je onda išao u prometu, koliko je svega u njemu bilo ništa ne znam. Nužnik je veoma dubok, te sa velikom teškoćom moglo bi se doći da se izvade novčanici u kojima se nalazi novac napisao je Leontije.
zlato je postalo moja senka, pretvorilo mi život u košmar