Uskoro Branim diplomski, pa Upisujem master
„Sve se može kad se hoće“parola je koja se još jednom pokazala kao tačna! Vredni radnik JKP „Gradska čistoća” Arslan Bajramovski pokazao je svima da ne postoje granice kada postoji volja i želja za napredovanjem. Nekada čistač ulica, a danas rukovodilac kojem je ostala samo još odbrana završnog rada da bi završio osnovne studije na Ekonomskom fakultetu. Cilj mu je da nastavi školovanje, da upiše master studije i postane još bolji uzor svojoj deci i bolji radnik.
- U životu kad imate cilj i znate šta hoćete, pronalazite snagu u sebi da to i ostvarite. Moja namera je bila da ulaganjem u sebe napredujem na poslu i da porodici obezbedim malo bolji život. Iskoristio sam priliku koja mi se pružila za školovanje, iako nikada nisam imao dodirnih tačaka sa ekonomijom. Ja volim da čitam o svemu i svačemu. Smatram da tako nadograđujem sebe, a to znanje će uvek biti moje i to mi niko ne može oduzeti. Ako ne čitam jedan dan, ili ne slušam predavanje, osetim da gubim nešto u sebi i prosto mi nedostaje. Moj cilj sada je da upišem master studije i da u ovom poslu gde sam sada da dam sve od sebe. Treba mi još znanja da bih mogao da idem napred, kako na fakultetu, tako i u firmi. Šta će biti dalje ne znam, ali ne želim da stanem sada - kaže za „Alo!” Arslan Bajramovski.
Naš sagovornik za sebe kaže da voli da čita u slobodno vreme i da trenutno uživa u knjizi „Zločin i kazna“od Dostojevskog, za koju kaže da mu je vrlo draga, jer se radi o poklonu od gradonačelnika Beograda Siniše Malog, ali i izražava žaljenje što nema više vremena da joj se posveti, zbog posla i obaveza. Fokusiran je diplomski rad „Ekonomski aspekti pravoslavlja u procesima globalizma”, koji će braniti u septembru. Prema njegovim rečima, sa novim radnim mestom mu je mnogo lakše da balansira obeveze na fakultetu i na poslu, jer ko hoće, taj nađe način.
- Veoma sam zahvalan što sam uopšte dobio priliku da
studiram. Trudio sam se da ispoštujem sve što je do mene, da bih došao do mesta gde sam sad. Moj je samo jedan deo, trud i zalaganje, a sve ostalo je od pomoći i saradnje nadređenih. Nije mi bilo teško da idem na predavanja, na kolokvijume. Želim da deci postavim uzor da se trudom i radom može postići mnogo. Mislim da će oni više vapiti za knjigom nego ja, kad za to dođe vreme. A ja ću znati da im pomognem i da im budem podrška. Rekli su mi da džabe idem u školu, da od toga ništa neću imati, ni privatno, ni na poslu. Sad kad sam im pokazao na svom primeru šta znači uložiti trud, da se napor isplati, sad kad sam napravio pomak, drugačije gledaju na stvari. Ponosni su na mene i na moj napredak - kaže sa osmehom na licu Bajramovski.
Okruženje, škola i porodica mu sada daju maksimalnu podršku i snagu da savlada sve prepreke, kaže naš sagovornik.
„Ako ne čitam jedan dan ili ne slušam predavanje, osetim da gubim
nešto u sebi i prosto mi nedostaje”