Svete, eto nas ponovo

S rbija je ponovo u svetskoj fudbalskoj eliti. Tačno! I tačka. Na kvalifikacije uspešno okončane u hladnoj, a u srcu vreloj, beogradskoj noći.

D a, Muslinov tim nije pregazio Gruziju. Tačno. Ali nevažno! Važan je epilog jednogodišnjeg „rata”, čiju slavu ne bi smela da pomuti ni jedna loš(ij)a bitka, ni taj jedini poraz. Važno je iznad svega da je Srbija na Mondijalu. Najvažnije!

I tek ćemo da cenimo. Kad 1. decembra budemo hipnotisano zalepljeni za TV ekrane prateći žreb iz Moskve, umesto što bismo sastave grupa negde pročitali. Ili kad sledećeg leta u najvećoj državi zagrmi „Bože pravde” iz grla naših junaka i srećnika koji će ih bodriti od Kalinjingrada do Jekaterinburga.

D akle, posle „Marša na Drinu”, kojim su „orlovi” pozvani u odsudni boj, a pre „Kaljinke”, kojom je proslavljen odlazak u Rusiju, sve između pašće u zaborav. Osim rezultata. Mora! Trijumfalnih 1:0 ostaviće u tamnim hodnicima kojima je reprezentacija tumarala minulih osam godina, tih jalovih sedamdesetak minuta. Ostaviće svaki živac potrošen na „prodatu” loptu, promašenu šansu... I strepnju koja se uvukla na tribine „Marakane”, u domove, ovde i tamo daleko. Ostaviće strah da će nam se desiti Poljska i Ukrajina, Brazil, Francuska.

N e, Muslinov tim nije pregazio Gruziju, ali je uradio ono što smo svi želeli od septembra 2016. godine - da se plasira na Svetsko prvenstvo.

S rbijo, raduj se! U veselju čekaj - neka mi oproste svi koji na pijedestal sporta stavljaju Olimpijske igre - najveće planetarno takmičenje. Ko neće, neka ostane u tim mračnim ćoškovima istorije.