Pričanje u snu zna da bude gadno
MUČI LI VAS SOMNILOKVIJA?
Ćaskanje, mumlanje, smejanje, pa čak i vrištanje u snu zna da bude vrlo zabavno onima koji sa vama dele krevet. Međutim, nekada može biti baš gadno kada se probudite, ako ste tokom sna
Šta podstiče pričanje u snu?
Ukoliko do sada nikada niste pričali u snu, a rekli su vam da u poslednje vreme to često radite, znajte da se to dešava zbog:
■ shviđirml piosze
■ Stvise
■ Timtivetuvi
■ Mirteprml tsvimićene
■ Utmgene revostmoe
izneli i neke detalje koji ne bi trebalo da izađu na videlo. Pričanje u dubokom snu stručno se zove somnilokvija i spada u oblike parasomnije, koja se odnosi na smetnje u ponašanju za vreme spavanja. Ne brinite, nije medicinski problem.
Spavači uglavnom mogu da pričaju najviše 30 sekundi u jednoj epizodi, a pojedini to rade i više puta tokom noći. Svega pet odsto odraslih priča u snu, dok čak 50 odsto dece između tri i deset godina ima tu naviku.
Zašto to radimo?
Iako je somnilokvija često potpuno bezopasna, u pojedinim slučajevima može biti znak poremećaja spavanja ili određenog zdravstvenog stanja. Međutim, može biti i simptom mnogo ozbiljnijih poremećaja, kao što su apneja tokom spavanja, košmari i poremećaji u vezi sa REM fazom sna. Pričanje u snu može se desiti i kada osoba ima groznicu, kada je neispavana, depresivna, pod stresom ili kad pije alkohol ili se prejeda pred spavanje. Mesečarenju i pričanju u snu sklona su deca koja često imaju košmare. Takođe, pričanju su skloni i ljudi sa poremećajem hranjenja u snu, stanja u kojem čovek jede dok spava.
Da li da idemo kod lekara?
Specijalistu za spavanje treba posetiti samo ako se u odrasloj dobi iz čista mira pojavi pričanje u snu, praćeno strahom, vrištanjem i nasilnim ponašanjem. Razgovor sa pedijatrom treba obaviti i kada primetite da vaše dete ima problema sa snom. Manjak sna zna da bude jedan od glavnih razloga za pričanje u snu kod odraslih osoba, smatraju stručnjaci. Imajte na umu da zbog pričanja u snu možete biti i hronično neispavani, čime povećavate rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti.
Hoćemo li prestati?
Ne postoji recept da se smanji pričljivost u snu. Noćne razgovore, savetuju stručnjaci, ublažićemo ako se klonimo stresa. Ne bi bilo loše da počnete da pišete dnevnik spavanja, koji će vam pokazati kakav vam je ritam sanjanja i buđenja. Vodite ga dve nedelje. Neophodno je da zapisujete vreme kada ste legli, kada ste zaspali i kada ste se probudili. Evidentirajte i sve lekove koje ste popili i u koliko sati, kao i šta ste pili tokom dana, a tu se najviše misli na pića s kofeinom i na alkohol. Ako vežbate, zabeležite i kada i koliko ste dugo vežbali.
Svega pet odsto odraslih priča u snun dok čak 5r odsto dece između tri i deset godina ima tu
naviku