IVAN ZASLUŽUJE DETINJSTVO!
„On je veseo i inteligentan dečak uprkos tome što su lekari prognozirali da će zbog ozbiljnog oštećenja mozga biti ‚biljka“‘, navodi majka Kristina
Ivan Filipčev iz Bečeja i njegova braća su pre šest i po godina rođeni prevremeno, u sedmom mesecu trudnoće, nakon trećeg pokušaja vantelesne oplodnje. Ivan je na rođenju imao 920 grama, a njegova braća Filip 1.050 i Vanja 1.060 grama. Vanja je dva dana nakon rođenja izgubio bitku za život, a Ivan kao posledicu krvarenja na mozgu i hidrocefalusa ima cerebralnu paralizu, samim tim i usporen psihomotorni razvoj, deformitet oba stopala, strabizam, teškoće s hranjenjem.
Ivan je za šest godina, više od 2.000 dana, morao da preživi i uradi mnogo više nego što bi ijedan roditelj poželeo svom detetu: dug period u inkubatoru, ugradnju šanta, fibrotomiju na više od 18 tačaka na telu, dugotrajno nošenje gipsa i ortoza na nogama, više od godinu dana vežbi po Vojti, svakodnevne brojne terapije, kontinuirane logopedske i defektološke tretmane, Mr-ove i Ct-ove glave.
- Dete godinama pije antiepileptik. Uprkos svakodnevnim višesatnim vežbama od četvrtog meseca njegovog života do danas i raznim terapijama i tretmanima, Ivan još nije u mogućnosti da sam sedi, da puzi, da stoji, ne može čak ni da zagrli svog brata. Ipak, on je veseo i inteligentan dečak uprkos tome što su lekari zbog veoma ozbiljnog oštećenja mozga prognozirali da će biti „biljka” - priča njegova majka Kristina Demeter Filipčev.
Ivan je u poslednje dve godine imao pet operacija – tri transplantacije matičnih ćelija i dve operacije deformiteta oba stopala. Leva noga mu je još u gipsu nakon komplikovane operacije pre šest nedelja. Nakon skidanja gipsa čeka ga tronedeljna intenzivna terapija u Mađarskoj, a to znači da će dnevno vežbati više od četiri sata, ukoliko njegovi roditelji budu u mogućnosti da prikupe potreban novac za terapiju i smeštaj. Dečakovi roditelji su u prethodnih šest godina uspeli da mu obezbede niz terapija i tretmana - nijedan od njih ne finansira država. On je 2015. bio prvo dete iz Srbije koje je otišlo na dvonedeljnu delfinsku terapiju u Antaliju. Novac za terapiju su Ivanovi roditelji za nešto više od godinu dana prikupili u okviru humanitarne akcije koju su inicirali na Fejsbuku.
- Dete je izvanredno prihvatilo tu jedinstvenu terapiju i efekti su bili neverovatni. Tada je počeo da govori, uspostavlja socijalni kontakt i da se raznovrsnije hrani. Delfinska, kao i bilo koja druga terapija, trebalo bi da se ponovi. Međutim, do danas nismo uspeli da prikupimo potreban novac za ovu, veoma skupu, ali za Ivana veoma efikasnu terapiju - objašnjava majka.
Do oktobra 2017, Ivan Filipčev veoma je napredovao na verbalnom i mentalnom polju, ide u obdanište uz ličnog pratioca, pre nekoliko dana je naučio da crta krug, odgovara na pitanja, međutim, motorički i dalje nije samostalan. Njegovi roditelji se nadaju da će nakon skidanja gipsa sa leve noge najzad, nakon šest godina, početi njegova vertikalizacija i da će nakon još godina i godina rada i terapija moći ako ne da hoda, a ono da samostalno stoji i da zagrli svog brata. Ivan preživljava i to što preživljavaju druga deca sa invaliditetom, da roditelji moraju da kupuju razna pomagala, ako mogu, jer zdravstveno osiguranje ne pokriva ni trećinu potrebnih i adekvatnih pomagala, kao ni brojne terapije.
- Ne znam šta, kada i koliko će postići naše dete, koje ima pravo da hoda, da trči, da se školuje, da putuje, da se zaljubi jednog dana - da živi. Ne znam šta je poenta njegove priče. Verovatno nema poente. Osim da živimo život, radeći najbolje i najviše što umemo i možemo, da se usput i nadamo čarobnom leku za cerebralnu paralizu i da imamo dovoljno vremena da učinimo sve da naše „nevidljivo” dete postane najsamostalnije u datim okolnostima. O tome šta će biti kada nas, njegovih roditelja, ne bude bilo, ne želim da razmišljam. Ne mogu da dozvolim sebi taj luksuz, jer tada ne bih bila u mogućnosti da pomognem svom detetu zaključuje Ivanova majka Kristina.