Razglednica iz Surinama
O
dluka vlade Surinama mora se posmatrati i kao deo jednog dugoročnog trenda, koji je pokrenut, za mnoge u svetu, iznenađujućim odbijanjem Generalne skupštine Uneska da u svoje članstvo primi Kosovo, uprkos snažnom lobiranju najmoćnijih zemalja sveta. Nastavljeno je ove godine preventivnim odustajanjem Kosova od novog pokušaja ulaska u Unesko, ali i od ideje da se kandiduje za članstvo u Interpolu. Dok su se u Beogradu mnogi, uglavnom na društvenim mrežama, sprdali sa odlukom Surinama, pa čak i sa samom tom državom, njenom veličinom pre svega, neki od uglednih svetskih analitičara posvetili su dužnu pažnju celom događaju, smatrajući ga značajnom epizodom za komplikovane odnose na Balkanu. sve one koji po virtuelnom svetu interneta, po društvenim mrežama nalaze svoj odušak kritikujući ama baš sve što uradi Vučić i srpska vlada, tvrdeći da nam nije bolje nego ranije, podsetiću na reči velikog patrijarha Pavla: “Biće nam bolje kad mi budemo bolji!” Onda kad objektivnije sagledamo sadašnjost, neopterećeni predrasudama i mržnjom. Kada prošlost ostavimo istoriji, ali iz nje naučimo sve što nam može pomoći da lakše živimo sadašnjost i bolje planiramo budućnost. Borislav Pekić, kome je isti taj Vučić podigao spomenik u Beogradu, (i zbog toga bio izložen nipodaštavanju, negodovanju i kritici malopre pomenutih sa društvenih mreža), o ovome je rekao: „Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna.
Proći će pre nego što shvatimo da je sve - sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.“
A