Proleće uoči zime
Možda će ova, 2017. godina biti poražavajuća za čovečanstvo, ali će u fudbalskim analima naše države ostati zapisana kao pobednička. Srbija se vratila na svetsku reprezentativnu mapu - mada je euforija ekspresno i nepravedno potisnuta u „gluvu sobu” - posle osam godina traženja izlaska iz ćorsokaka, a njeni mezimci Zvezda i Partizan putuju ruku pod ruku Starim kontinentom. I, zadivljujuće, posle svake stanice sve su bliži proleću.
O dbacili su večiti rivali minulog leta ružan običaj na koji su nas navikli, pogotovo crveno-beli, da evropski voz ispraćaju u sezoni kupanja. Uz domaći front, na kojem, uobičajeno, jedan drugom ubacuju klipove u točkove, ove jeseni okupirani su borbom sa strancima. I nas okupljaju da ih bodrimo do poslednje bitke. I kad zima zakuca na vrata.
Ž ivi Srbija da vidi svoje velikane u nokaut fazi Lige Evrope. Živi i ne trepće zakovana ispred malih ekrana, o čemu svedoči „poseta” mečevima putem televizije. Partizanov trijumf nad Skenderbegom bio je najpraćeniji sportski događaj u četvrtak, a Zvezdin remi sa Arsenalom odmah iza na listi gledanosti.
D a bi sanjanje otvorenih očiju bilo pretočeno u evropski život na javi u 2018, ostalo je veoma malo. Da s poslednjim opalim lišćem otpadnu i poslednje sumnje - ako ih ima - da Zvezda i Partizan neće izneveriti milionsku publiku.
A ko crveno-beli i crno-beli budu imali samo malo sreće i malo više znanja, uz mnogo mudrosti kakva je nedostajala Boaćiju u Londonu ili onomad Sumi u Elbasanu, eto Srbije i na klupskoj fudbalskoj mapi Evrope s početka proleća. Nekako moguće, zar ne?