Esbhb|-! Psibo!esbhb|

Pun nepoverenja u opoziciju, a u isto vreme nezadovoljan vladavinom „crvenih”, jedan banatski seljak početkom devedesetih zamolio je na predizbornoj tribini opozicione prvake: „Ljudi, recite nam iskreno šta ćete da radite sa poljoprivredom, jer i danas pamtim kad su nam posle rata komunisti uzeli sve, a onda nas godinama ubeđivali da Rusi samo što nisu poslali kombajn koji spreda kosi žito, a pozadi ispadaju kifle”. Nisu se stvari mnogo promenile od ovog autentičnog sećanja opreznog i vrednog banatskog paora, bar kada je reč o našem poimanju Rusa i njihove svemoći, a pre svega osećaja da smo im toliko prirasli srcu, da je naša veza gotovo krvna. Nije na to uticala ni tektonska promena u samoj Rusiji, koja je danas jednako kapitalistička kao i bilo koja zemlja na Zapadu. Nije dovoljno ni to što i Moskva uporno pokazuje da je u međunarodnim odnosima odavno prevazišla bratske i burazerske kopče sa drugima, već da se rukovodi isključivo sopstvenim interesima. U Srbiji i dalje, međutim, imaju plodno tlo u koje seju emocije, a žanju interes i profit. Nije, dakle, do njih, već do nas. ao po pravilu, ruski ambasador u Beogradu, kad se primakne kraju svog mandata, „spusti ručnu” i javno i bez rukavica podeli koju lekciju Srbima kako bi trebalo da se ponašaju, a naročito kako treba da se ponaša njihova država. Setite se samo čuvenog ispada Aleksandra Konuzina kada je na javnoj tribini zavapio: „Ima li ovde uopšte Srba?”, beše to na samom kraju njegovog

K