Hoću da vidim kako Srbin bije Švabu

O herojstvu Milunke Savić nadaleko se čulo i svet nas poznaje upravo po njoj, iako se Srbija dosta ogrešila o svoju najodlikovaniju ženu.

U nastavku “Alo!” serijala uz pomoć pisca Milana Bogojevića otkrivamo vam malo poznate detalje Milunkinog povlačenja preko Albanije i života u izgnanstvu, a koji su opisani u knjizi “Milunka Savić, ordenje i ožiljci”, objavljenoj za izdavačku kuću “Glas Srbije”.

Naslušali smo se priča o tome kako je izgledalo povlačenje srpske vojske preko Albanije, ali nam pisac Bogojević otkriva kako je golgota izgledala iz ugla Milunke Savić.

“Umorni i izgladneli, srpski vojnici sa komandom i vladom napuštaju svoju zemlju i kreću ka Albaniji. Milunka Savić sa Gvozdenim pukom štiti odstupnicu srpskoj vojsci od nadiruće bugarske vojske. Puk je grčevito branio mostove na Drimu dok i poslednji srpski vojnik nije izmakao u pravcu albanskih gudura”, piše on.

U jednoj od bitaka kod Struge, Milunka Savić bila je ranjena u glavu, ali ona se ni u tim za nju teškim danima nije odvajala od vojnika, niti je kukala.

“Izgledala je kao avet, ali nije klonula. Čim bi usput videla neku Albanku, prilazila je, skidala šajkaču da se vidi da je žena i tražila koru hleba, koju je delila sa ostalim vojnicima. U toku tog mučnog povlačenja saznaje da je unapređena u čin podnarednika”, opisuje Bogojević samo deo golgote koju je prošla srpska heroina.

U knjizi se detaljno i opisuju Milunkini strahovi dok je bila ranjena i na lečenju u Bizerti, kao i to šta je tada izgovarala.

“Bilo mi je stalo do života i bojišta. Bojala sam se naši će probiti front, krenuće u Srbiju, slomiće i smrviti nemačke i bugarske pukove, a ja neću biti s njima, neću moći da vidim tu pobedu. Uzimala sam lekove, tražila da mi svaki čas previju ranu, hranu sam prosto gutala ne bih li što pre stala na noge”, ispričala je Milunka Savić.

Milunka je silno želela da bude ponovo u svom odredu, a pisac u knjizi opisuje:

“Hramajući, na štakama, izašla je iz bolnice i bez dozvole otišla u grad. Kada se vratila sutradan, upravnik bolnice, pukovnik Brekenridž, za kaznu ju je uhapsio i smestio u jedan mali šator. Milunka je smesta rešila taj problem tako što je zapalila šator. Čim su joj rane malo zacelile, ponovo je pobegla iz bolnice”, piše Bogojević.

U sutrašnjem nastavku pročitajte ispovest Milunke Savić o borbama koje je vodila...