Pavlu je svaka reč bila na mestu!
Povodom osme godišnjice od smrti patrijarha Pavla, juče je u manastiru Rakovica održan pomen. Nakon toga je služen parastos, a mnogi koji su se okupili na njemu imali su samo reči hvale o patrijarhu i o isceliteljskoj moći njegovog groba. Ono po čemu ljudi pamte omiljenog srpskog patrijarha svakako je njegova velika ljubav prema narodu.
- Takvu blagodet i ljubav kakvu su osećali od patrijarha Pavla mnogi nisu osećali od svojih fizičkih roditelja. Znamo njegovu veliku ljubav prema porodici, narodu, Kosovu i želje da sačuva jedinstvo srpskog
naroda. On nas i dalje uči, vaspitava i privodi Bogu - bile su reči vladike Atanasija, koji je držao pomen.
Profesor
Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić za patrijarha Pavla kaže da je bio čovek reda i harmonije.
- Patrijarh Pavle se interesovao za čoveka kao za biće, za celinu. Njemu je bilo bitno se osoba pre svega doživljava kao čovek i tako je gledao na ljude. Kada je reč o njegovoj ljubavi prema narodu, o Kosovu, tu je on bio bez pardona. Uvek je govorio da jedinstvo mora da se čuva, jer mi smo ga dobili i naše je da ga predamo sledećoj generaciji. On je bio višestrano zanimljiv. Bio je talentovan za muziku, ali i za način izlaganja. Njemu je svaka, ne rečenica, nego reč - bila na mestu. On je prosto bio čovek reda i harmonije. Uvek je težio da neposredno učini, da kaže kratko i jasno. On kad je došao da studira teologiju, hteo je da studira i medicinu, ali pošto nije učio gimnaziju, nije znao fiziku i hemiju. Zato je on u Šestoj muškoj gimnaziji položio sve ispite u večernjoj nastavi. To je razlog što on nije stigao da diplomira sa svojom klasom 1941. godine, nego tek 1943. godine. Da nije došao rat, otišao bi on posle teologije na medicinu sigurno - kaže Kalezić.
Mnogi ljudi koji su došli da mu odaju počast rekli su da dolaskom na njegov grob dobijaju duhovnu utehu i radost.
- Dolazim svake godine otkako je patrijarh Pavle umro, da se pomolim za njegovu dušu i za zdravlje mojih najbližih. Uprkos raznim bolestima, dobro sam, imam sedmoro unučadi, a sve zahvaljujući njemu. Evo danas je čak i moj mali unuk Dimitrije seo na grob da se odmori nakon pomena. Kao da je dete znalo da smo se molili da njegova majka ostane u blagoslovenom stanju kaže za „Alo!” Milenka.