ZLOSTAVLJAČI IS PIRAJU mozak žrtvama

OSAM FAZA KROZ KOJE PROLAZE ŽENE U VEZI SA NASILNIKOM Poenta ispiranja mozga je da se uništi stari identite žrtve i zameni novim, koji se podudara sa vrednostima manipulatora

Udario ju je ponovo! Ispod njenog oka se po ko zna koji put pojavio crno-ljubičasti podliv. Sva otečena od plakanja, izmorena od bolova, slojevima tečnog pudera pokušava da pokrije tragove pesnice muškarca za kojeg je verovala da je ljubav njenog života. Odlazi na posao, skida naočare koje su joj prikrivale pola lica, ali nema te šminke koja može da pokrije modrice na njenoj duši. Opet doživljava da je koleginice pitaju: „Zašto si i dalje sa njim?“

Nikada ne treba osuđivati ženu zato što nije otišla od zlostavljača, jer su oni veliki manipulatori, koji svojim žrtvama perfidno ispiraju mozak da bi radile šta žele. Psiholog Robert Li Lifton proučavao je ciklus „ispiranja mozga” žrtava porodičnog nasilja i došao do zaključka da su taktike koje zlostavljač koristi slične onima koje se koriste kod ratnih zarobljenika ili kod pripadnika sekti. Evo kako monstrumi to rade.

1 Napada njen identitet

Kada neko pokušava da kontroliše drugu osobu, prvo kreće s napadom na njen identitet. Počinje žrtvi da govori stvari tipa: „Ti si kurva”, „Ne vrediš ništa”, „Loša si majka“. Kao rezultat toga, žrtva postaje dezorijentisana, zbunjena i počinje da sumnja u sve u za šta je verovala da je istina. Poenta ispiranja mozga je da se uništi identitet žrtve i da se zameni novim, koji se podudara sa vrednostima manipulatora. Posledice napada na identitet mogu trajati dugo, pa i nakon što žrtva više nije izložena nasilju.

2 Krivica

Krivica je odlična taktika za kontrolu uma. Zlostavljač samo traži i najmanji razlog da kritikuje žrtvu, nabijajući joj na nos da je za sve kriva, da ga je ona naterala da je udari. Odgovornost za svoje postupke prebaciće na žrtvu. On će je uveriti da zaslužuje sve što joj se događa. Nakon napada na identitet, stalne kritike rezultiraju time da žrtva veruje kako je zlostavljanje opravdano.

3 Izdaja same sebe

Jednom kada žrtva postane preplavljena krivicom, napušta vlastite potrebe, prekida komunikaciju sa svojim bližnjima i tada počinje izolacija, jer zlostavljač smatra da su porodica i prijatleji pretnja za njihov odnos. Sve to rezultira time da žrtva postaje sve izolovanija i sve više zavisna od zlostavljača.

4 Prelomna tačka

U ovom trenutku žrtva ne zna više ko je. Tu se radi o tehnici izluđivanja, koju zlostavljači koriste kako bi žrtvu gurnuli preko ivice. To je pokušaj jedne osobe da obriše stvar-

nost žrtve rečenicama poput: „Luda si, paranoična, izmišljaš. To se nije dogodilo.” Žrtva se stalno preispituje i oseća se kao da je luda, a njena sposobnost da u ovoj fazi razmišlja i rasuđuje ozbiljno je ugrožena.

5

Olakšanje i prilika

Upravo u trenucima kada žrtva više ne može da podnese sve što joj se dešava, zlostavljač postaje blaži i pruža joj kratke epizode ljubaznosti. Tada žrtva oseća duboku zahvalnost zbog tih mrvica koje dobija. Budući da je percepcija žrtve poremećena, mali čin ljubaznosti menja njene emocije u olakšanje i osećaj divljenja. To može dovesti do osećaja lažne nade i u žrtvi stvara osećaj odgovornosti kako sad mora biti još bolja, a sve to zbog nade da će ti trenuci ljubaznosti postati češći.

6

Prinudno priznanje

Žrtva je toliko zahvalna zbog malih gestova pažnje da počinje da se slaže sa kritikama. Prvi put u procesu ispiranja mozga žrtva je suočena s jakim kontrastom između oštre kritike i zlostavljanja i osećaja olakšanja. U ovim trenucima žrtva pokušava da pronađe one „zle” delove sebe i trudi se da ih ukloni iz svakog dela svog bića, što vodi do njenog novog identiteta. Žrtva počinje da prihvata uverenja koja joj je zlostavljač usadio. Spremna je da ćuti, a sve zbog nade da će ponovno doživeti kratkotrajnu ljubaznost.

7

Prihvatanje krivice

Žrtva ne zna šta je loše uradila, samo zna da je kriva. Počinje da oseća krivicu zbog toga ko je i zbog uverenja koja je imala. To stvara prazninu i priliku da zlostavljač još više učvrsti nametnuti osećaj krivice za sve što zamisli. Žrtva postaje uverena kako njena verovanja uzrokuju probleme - što više prihvata način razmišljanja zlostavljača, to se više srami toga ko je ona zaista. Ovo je period kada žrtva počinje da usvaja novi način razmišljanja i odustaje od starog.

8 Potpuno odbacivanje identiteta

U ovoj fazi žrtva je postala svesna da nije toliko loša, ali da njena verovanja jesu, a iz toga može da se izvuče ako kompletno promeni taj sastav. Počinje da priznaje da je njen bivši sastav verovanja bio loš, kao i ljudi koji su s tim povezani. Nakon punog priznanja, proces odbacivanja starog identiteta je završen. Sada zlostavljač žrtvi nudi novi identitet.