Labus i Dinkić POD ISTRAGOM ZBOG ZLATA
Kako „Alo!“ekskluzivno saznaje, pre nekoliko dana pokrenuta je nova istraga protiv Mlađana Dinkića, nekadašnjeg ministra i guvernera Centralne banke, i Miroljuba Labusa, bivšeg potpredsednika Vlade! Prema rečima našeg odlično obaveštenog izvora iz istrage, biće ispitana njihova odgovornost za dva slučaja. Prvi je prodaja zlata iz državnih rezervi, a drugi slučaj Nacionalne štedionice (NŠ).
- Pojavili su se novi dokazi protiv nedakašnjih funkcionera za ta dva slučaja, kojima je nemrljivo oštećen državni budžet, i zbog toga je pokrenuta nova istraga. O drugim detaljima sada je prerano govoriti - kazao nam je naš izvor.
Privatizacija Nacionalne štedionice našla se na listi 24 sporne privatizacije koje je EU dostavila Vladi Srbije 2011. godine. Dinkić je nekoliko puta tvrdio da ne snosi „apsolutno nikakvu odgovornost“za taj slučaj jer je tada bio u opoziciji, i isticao da je odgovornost za dokapitalizaciju državnih banaka tada bila u isključivoj nadležnosti ministra finansija Božidara Đelića. Prema izveštaju Saveta za brobu protiv korupcije iz 2004. godine, sporno je to što je Nacionalna štedionica kao privatna banka napravljena uz veliku pomoć države. Dodeljene su joj filijale tadašnje Službe platnog prometa (SDK), čije je radnike godinu dana plaćala država. Država je na početku bila većinski vlasnik, sa više od 60 odsto akcija, da bi zatim imala manjinski paket od 37 odsto, pošto su privatni vlasnici u međuvremenu sproveli nekoliko dokapitalizacija, tako da je državni udeo opadao. Većinski vlasnik NŠ-A 2005. godine, sa 62,3 odsto akcija, postala je EFG Eurobank grup, kojoj su privatni vlasnici prodali svoje akcije. Među vlasnicima koji su prodali svoj udeo bila su i preduzeća tajkuna Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića.
Povodom slučaja NŠ-A, Dinkić je poslednji put saslušan u oktobru 2013. godine, a nekoliko godina kasnije tužilaštvo je obustavilo istragu.
Kada je reč o prodaji zlata, lider radikala Vojislav Šešelj je nedavno Labusa i Dinkića, dvojicu bivših državnih funkcionera, označio kao glavne krivce za podaju 1,2 tone zlata iz državnih rezervi za 12 miliona funti.
- SRS ima podatke da je 4. novembra 2000. nakon oružanog zauzimanja Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić kao guverner uputio zahtev da se 1,2 tone zlata u rezervama u Beogradu proda na svetskom tržištu. Taj zahtev je upućen Ministarstvu za spoljnu trgovinu SRJ, iako je Dinkić tada upozoren da se oružje i zlato nalaze na posebnom režimu i u proceduri za izvoz i prodaju. Po nalogu Miroljuba Labusa, zlato je prodato na Londonskoj berzi za 12 miliona funti. Tih 12 miliona prebačeno je u Moskvu, u banku koja je potom preimenovana u Eksim banku, jedno od čvorišta pranja novca, a preko koje su se završavali prljavi poslovi u SRJ - kazao je Šešelj.
I guvernerka NBS-A Jorgovanka Tabaković izrazila je sumnju da je deo zlata iz deviznih rezervi nestao u vreme dok je Dinkić bio na čelu te institucije.
- Pitanje je kako je od 46 tona zlata pohranjenih u Bazelu ostala samo tona. Time će se još dugo baviti nadležni u Srbiji - upozorila je ona.