Bežao sam od karikature!

„Kad igraš Cigu, po nepisanom pravilu se očekuje da lik bude karikaturalan, a ja to nisam hteo. Dao sam mu neki drugi pečat”, priča glumac za „Alo!”

Već četiri subote unazad nešto malo manje od dva miliona gledalaca prati sudbine likova iz predgrađa u seriji „Psi laju, vetar nosi”. Nova serija iz pera Radoša Bajića, vođena rediteljskom palicom njegove ćerke Jelene Bajić Jočić, iznedrila je mnogo živopisnih likova, a među njima i lik Slađana, koji tumači Dragan Marinković Maca. Glumac za „Alo!” priča kako je on doživeo svoj lik i sa kakvim se teškoćama susretao dok ga je pravio.

- Sjajan lik tumačim u seriji „Psi laju, vetar nosi”.

Uopšte, serija je puna zanimljivih likova. To je čitava galerija ljudi koji traže parče svog neba. Da li su komični u svojoj tragičnosti ili tragični u svojoj komičnosti, ja to ne znam, ali je vrlo intrigantna galerija likova koja pokušava da se snađe u ovom ludilu, u magnovenju, na jedan duhovit način - priča Maca i otkriva šta mu je bio najveći izazov na snimanju.

- Dok sam letos pravio taj lik, nisam želeo da ispadne karikaturalan, jer kad igraš Cigu, po difoltu se to očekuje. Dao sam pečat liku koji igram, koji se snalazi na sebi svojstven način - priča Maca, koji se u životu, kako kaže, snalazi tako što ima svoj mikrosvet, svoju mikroklimu.

- Ja sam šoumen, u principu, koji se izražava i kroz televiziju kao medij. Moraš biti na televiziji , inače te nema nigde. Ima sijaset divnih kolega, koje, nažalost nisu uspele da izađu kroz reklamu, odnosno kroz televiziju kao medij, na ovaj ili onaj način - objašanjava Marinković i daje svoje viđenje zašto mnogi talentovani ljudi ne mogu da dobiju šansu.

- Mala bara, puno krokodila. To je to. U principu, sve je borba, ali i sreća. Neko se snađe u svemu tome, neko ne - priča glumac, koji stalno dobija ponude da bude TV voditelj, ali i da opet bude u rijalitiju.

- To je OK, od toga se živi. Nonstop me zovu u rijalitije. Bio sam pre sedam godina, kao da je bilo juče. Učešće u rijalitiju nije poražavajuće, poražavajući mogu biti neki filmovi u kojima se pojavljuju određeni glumci. I Ben Aflek je bio u rijalitiju - kaže Maca, koji puno radi u pozorištu, iako se to baš i ne zna u javnosti.

- Za televiziju moraš biti drugačiji. To što sam ja radio je ekstravagantno, ekstremno... Zato što televizija ne trpi dramu, tegobu, patetiku. To je sve šou-biz, brzo, lepo, atraktivno, lepršavo... Gluma je sasvim drugačija stvar. Ja sam prvi uspostavio saradnju između Ateljea 212, u kojem sam igrao od 1997. do 2000. godine, i Kamernog teatra iz Sarajeva. Režirao sam predstavu u Ateljeu sa Kamenim teatrom iz Sarajeva, koji je tada bio moje matično pozorište, a u Beogradu je to bio Atelje 212. Ali tada nisam bio Maca, tada sam bio samo Dragan Marinković. Kada sam probao biti upravnik Lutkarskog pozorišta, Udruženje dramskih umetnika Srbije je reklo da je to katastrofalno, jer su rekli da nisam njihov član, a ja sam njihov član od 1997. godine. Maca je brend za šoubiz, a Dragan Marinković je glumac. Sada igram u Narodnom pozorištu „Sunce tuđeg neba”, na Sceni „Raša Plaović“kaže glumac.