Izborne igrarije
haotične dezorganizacije u kojem je trenutno (uzgred, Aleksandar Šapić deluje kao znatno ozbiljniji takmac u glavnom gradu nego samozvani „lideri opozicije“), naprednjaci će, uz jaku kampanju i dobar tim, opet komotno pobediti u Beogradu. Sistematičan pristup izbornoj utakmici, gde se ništa ne prepušta slučaju i mehanizmi kampanje dovode do savršenstva, donosi rezultat. Svidelo se to opoziciji ili ne, još mnogo vode mora da protekne i Savom i Dunavom dok se ne uspostavi infrastruktura koja može da parira vladajućoj stranci. Ali za infrastrukturu nije ključno pitanje novca, kako mnogi pogrešno predstavljaju, već pre svega postojanje ideja, inicijative i ljudstva: nisam siguran da oni koji su najglasniji u opoziciji imaju bilo šta od navedenog.
M oram da prokomentarišem još jedan detalj: posao opozicije u svakoj zemlji je da kritikuje vlast i da traži vanredne izbore. Izgleda da je mnogim opozicionarima (pogotovo onima koji sede u Skupštini i primaju dobre plate, dok njihova stranka ima stabilno i obilno finansiranje od države) laknulo kada su čuli da vanrednih izbora neće biti. Uživaće u svojim privilegijama barem još malo, dok ne nestanu sa političke scene. Otuda ponašanje nekih, koji su na prvi dribling iz SNS kuhinje o mogućnosti održavanja parlamentarnih izbora zajedno sa beogradskim pobegli u mišju rupu, a onda nakon odluke stranačkih organa vladajuće stranke odjednom graknuli kako „kao“hoće izbore, samo pokazuje da ni sami sebi ne veruju. Ako je tako, kako da očekuju da im veruju građani?
D ane izbornih igrarija jedan opozicioni političar, prema sopstvenim rečima iskazanim na Tviteru, proveo je zgrčen na podu hotela u Beču. Predložio bih mu da otvori Instagram i objavljuje selfije i slike prirode - to bi se možda nekome i dopalo. Ovakvim istupima na Tviteru rasteraće čak i one glasače koje je tokom prethodnih godinu dana uspeo da okupi oko sebe. Iako su izborne igrarije okupirale pažnju šire javnosti, možda i najozbiljniju poruku ove nedelje poslao je Aleksandar Vučić - svojoj stranci. Svi oni odvojeni od realnosti, koji su zaboravili ko ih je doveo na vlast, a sada igraju svoje igre moći i glume veličine, dok bi bez Vučićevog imena i ljudi koji nose kampanju na terenu bili niko i ništa, treba da se ozbiljno zabrinu i zamisle (ako su u stanju da to urade i ako im moć nije potpuno opila mozak). Videćemo da li je ovo obraćanje bila samo „vaspitna ćuška“ili je predsednik države i
SNS-A odlučio da se ratosilja trgovaca uticajem i karijernih bitangi, kojih, kao i u svakoj glomaznoj strukturi, ima. Ako želi da njegova stranka dugoročno zadrži dobar rejting, to jednostavno mora da uradi, pre ili kasnije.