Premijer i topla soba
S edimo tako jedno jutro moja koleginica Jelena Đondović i ja u redakciji, treba da počne kolegijum, a ja nemam priču koju bih toga dana radila.
K ažem joj: “Jelo, mogla bih Aleksandra Vučića da nateram da mi da mesto premijera, em je to sjajna priča o kojoj bih mogla da pišem, a možda ću postati i predsednica Vlade Srbije. Malo li je? Evo tebe bih, odmah, mogla da postavim za ministarku informisanja. Šta ti fali?”
Gledala me je nekoliko trenutaka i na moje veliko razočaranje odbacila ovu genijalnu ideju, uz izgovor da je mnogo komplikovana.
No, manimo se šale, jer ju je vrag davno odneo...
Na žalost predsednika Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića, premijersko mesto mogu da daju isključivo građani Srbije na biralištima.
Znam da je to poprilinčno komplikovano. Em moraš da se kandiduješ, da ideš u kampanju, imaš program i ideje te na posletku, ono najvažnije, da dobiješ poverenje građana, odnosno osvojiš najveći broj glasova i da pobediš na izborima.
AI li tako je, kako je .... dalje se građani Srbije pitaju i nadam se da će se vazda pitati. Najpre zbog tih soba u kojima sede neki ljudi i smišljaju šta bi moglo da bude. Jer Srbija nije nečija soba, Srbija je država.
Zato, poštovani građani, molim vas da na svakim sledećim izborima izlazite u što većem broju na birališta, da ne bi umesto vas odlučivale sedeljke u nečijim sobama.
Glasajte za koga god hoćete, o tome nije na meni da vam pričam. Jer samo od vas zavisi i mora vazda tako da ostane!