Od Srba prave Hrvate

Srbi u Crnoj Gori našli su se u čudu nakon tvrdnje predsednika Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića da su crnogorski Srbi produkt „političkih procesa“iz devedesetih godina prošlog veka i da se nikako ne mogu smatrati dijasporom, kakav god nacionalni ili verski identitet imali.

- Srbi u Crnoj Gori ne mogu biti tretirani kao dijaspora, i to ne zato što su većina njih postali Srbi u političkim procesima devedesetih, nego prvenstveno zbog toga što su i oni i svi njihovi preci rođeni u Crnoj Gori - rekao je Đukanović za „Pobjedu“.

Naravno, većina Srba u Crnoj Gori zatečena je saznanjem da su postali Srbi pre samo nekih dvadesetak godina, a mnogi se takođe pitaju otkud to da se u 21. veku osećaju kao građani drugog reda i to upravo u zemlji u kojoj su po priznanju Đukanovića starosedeoci.

Komentarišući najnoviji stav prvog čoveka DPS-A povodom srpskog pitanja u Crnoj Gori, istoričar Aleksandar Stamatović za „Sputnjik“kaže da Đukanovićeva izjava predstavlja „samo deo već prepoznatljivog miljea političkog i državno-identitetskog projekta, koji je počeo od njegovog razlaza sa Slobodanom Miloševićem 1996. godine“, kada je on, kako Statović matović dodaje, „izvesno vrbovan od Sjedinjenih Američkih Država da razbije Saveznu Republiku Jugoslaviju“.

- Radi se zapravo o kontratezi, gde treba stvoriti potpuno novi crnogorski identitet, koji je oličen u povezanosti identiteta - crnogorska država, crnogorski jezik i crnogorska crkva - kaže Stamatović. Da se radi o klasičnoj zameni teza, govori i činjenica da su crnogorsku naciju, prema viđenju našeg sagovornika, u suštini „veštački stvorili komunisti posle pobede u ratu 1945. godine“, pri čemu se, kako kaže, zapravo radilo o „istom modelu kakav su u Sovjetskom Savezu upotrebili boljševici da bi razbili ruski narod i ruski etničko-nacionalni identitet, na ruski, beloruski i ukrajinski“.

- Jugoslovenski komunisti u tom smislu nisu izmislili

srpskog, tradicionalnog

U Crnoj Gori pored

i nadasve pravoslavno-slovenskog pravoslavnog treba napraviti

identiteta, sada i

„antisrpski, rimokatolički novi, koji je suštinski identitet.

latinično-zapadnjački“globalno dodaje, Gori su, kako Stamatović

je U tom cilju u Crnoj uvedena

školski programi,

„potpuno promenjeni korespondenciji“,

pismo u državnoj latinica kao isključivo „kroatizovanog“izražavanja

su vidovi prisutni se „srpski i ćirilični

hrvatskog), dok za (odnosno, i proglašava

na svakom koraku identitet briše

anticrnogorski“. antidržavni i ništa novo. Kasnije kombinacijom dekreta i nametanja crnogorskog identiteta represijom, crnogorski identitet usađivan je na svaki mogući način van srpskog i on je završnu fazu dobio u Đukanovićevo vreme. Dakle, radi se o procesu koji ne traje poslednjih 10, 15 ili 20 godina a koji se može samo vezati za Đukanovića. To je proces koji je započet 1945. godine, on traje decenijama, a ova Đukanovićeva era predstavlja nekakav krov ili završnicu razbijanja tog srpskog nacionalnog identiteta u Crnoj Gori - kaže Stamatović.

- Ako se izražavate kao Srbin, vi ste antidržavni i nepoćudan element i tu se može uspostaviti geneza paralelnosti sa Nezavisnom Državom Hrvatskom, a pored institucionalne indoktrinacije, na sceni je i vaninstitucionalna u svim kulturološkim oblicima. Pritom je naročito na udaru istorija i to kažem kao profesionalni istoričar. Formiran je čitav ešalon kulturoloških poslenika raznih provenijencija, među njima svakako i istoričara, koji su svoje karijere izgradili bukvalno negirajući sve što je srpsko u Crnoj Gori - kaže Stamatović.