Brod doplovio na grb Beograda 1931!
Beograd je dobio svoj prvi grb kada je postao prestonica države 1403, što je bilo u vreme despota Stefana Lazarevića. Iako se prvi grb spominje u „Žitiju despota Stefana Lazarevića“, nema njegovog detaljnijeg opisa. Prema heraldičkoj studiji o grbu Beograda profesora Miloša Ćirića, napravljena je rekonstrukcija grba sa despotovog pečata, a na toj slici nema ni traga od broda.
Kako se Beograd razvijao i napredovao, menjao vlasti, tako se i grb menjao. Dok su nad Srbijom vladali Turci, nije bilo ni pomena o grbu Beograda, jer u njihovoj kulturi i ne postoje ovakva obeležja. U vreme Austrije, grb je utisnut u pečat koji se koristio u zvanične svrhe, a sam izgled ostao mu je nepromenjen sve do početka 20. veka, kada se pojavila prva inicijativa za grbom koji će predstavljati svoj grad. I to prvi put srpsku vlast.
Akciju utvrđivanja beogradskog grba pokrenuo je Milan Nešić, predsednik opštine Beograda 1931. Tada je 19. maja oformljen odbor umetnika, heraldičara, profesora univerziteta, generala i državnih savetnika da bi odredili elemente grba. Dogovorili su se da grb mora imati oblik štita sa lakim završetkom u obliku šiljka, a da elementi (reka, brod, zidine sa otvorenom kapijom, nebo, zemlja) moraju biti nacionalne boje. Svi simboli na grbu predstavljaju Beograd - reka je snaga grada, rimska lađa ukazuje na starost, zidine sa kulom i otvorenom kapijom predstavljaju varoš, a kula grad, dok otvorena kapija ukazuje na slobodan promet. Takođe je naglašeno da zemljište u klinu grba mora biti crvene boje zbog krvi, stradanja i patnje Beograda, dok reke, zidine varoši i kule su bele da bi simbolizovale belinu grada. Nebo je plavo, jer ta boja predstavlja nadu i veru. Na konkursu su učestvovala 56 rada, a pobedila je skica Beograđanina Đorđa Andrejevića Kuna i ona je tada zvanično usvojena.
Tim stručnjaka ponovo se okupio 2003. da bi osavremenio gradske simbole. Grb je doteran uz nekoliko sitnih prepravki i on se u takvom izdanju koristi i danas. Takođe, tada je formiran i veliki grb - dvoglavi orao kako u kandžama drži mač i granu lovora, simbole večnosti i besmrtnosti. Ispod njega su dve grane hrasta, ukrašene odličjima grada - Ordenom krsta viteza Legije časti, Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom narodnog heroja i Čehoslovačkim ratnim krstom. Na orlovim grudima je osnovni grb Beograda.